0
Kada se govori o hrani, ljudi obično misle na kalorije i energiju. Međutim, najnoviji dokazi ukazuju na to da hrana takođe "razgovara" sa našim genomom.
Ova komunikacija između hrane i gena može da utiče na vaše zdravlje, fiziologiju i dugovečnost. Ideja da hrana prenosi važne poruke genomu životinje je u fokusu polja poznatog kao nutrigenomika.
Ovo je disciplina koja je još uvek u povoju i mnoga pitanja ostaju bez odgovora. Ipak, istraživači su već naučili mnogo o tome kako komponente hrane utiču na genom, piše The Conversation.
„Kao molekularni biolog istražujem interakcije između hrane, gena i mozga u nastojanju da bolje razumem kako poruke o hrani utiču na našu biologiju. Napori naučnika da dešifruju ovaj prenos informacija mogli bi jednog dana dovesti do zdravijeg i srećnijeg života za sve nas“, kaže Monika Das sa Univerziteta Mičigen.
Ali do tada, nutrigenomika je razotkrila bar jednu važnu činjenicu: naš odnos sa hranom je daleko intimniji nego što možem da zamislimo, prenosi N1.
Ako ideja da hrana može da pokreće biološke procese interakcijom sa genomom zvuči zapanjujuće, ne treba tražiti dalje dokaze od košnice da bismo pronašli savršen primer kako se to dešava. Pčele radilice rade bez prestanka, sterilne su i žive samo nekoliko nedelja.
Pčelinja matica, koja sedi duboko u košnici, ima životni vek koji traje godinama i plodnost koja je toliko snažna da rađa čitavu koloniju.
Pa ipak, pčele radilice i matice su genetski identični organizmi. Oni postaju dva različita oblika života zbog hrane koju jedu. Matica se hrani matičnim mlečem; pčele radilice hrane se nektarom i cvetnim prahom.
Obe namirnice obezbeđuju energiju, ali matični mleč ima dodatnu osobinu: njegove hranljive materije mogu da otključaju genetska uputstva za stvaranje anatomije i fiziologije pčelinje matice.
Dakle, kako se hrana prevodi u biološka uputstva? Zapamtite da se hrana sastoji od makronutrijenata. To uključuje ugljene hidrate ili šećere, proteine i masti.
Hrana takođe sadrži mikronutrijente kao što su vitamini i minerali. Ova jedinjenja i proizvodi njihovog raspada mogu pokrenuti genetske prekidače koji se nalaze u genomu.
Poput prekidača koji kontrolišu intenzitet svetlosti u vašoj kući, genetski prekidači određuju koliko se proizvodi određeni genski proizvod.
Matični mleč, na primer, sadrži jedinjenja koja aktiviraju genetske kontrolere da formiraju matične organe i održavaju njenu reproduktivnu sposobnost.
Poznato je da kod ljudi i miševa, nusproizvodi aminokiseline metionini, kojih ima u mesu i ribi, utiču na genetske brojeve koji su važni za rast i deobu ćelija.
A vitamin C ima ulogu u održavanju zdravlja štiteći genom od oksidativnog oštećenja, on takođe promoviše funkciju ćelijskih puteva koji mogu da poprave genom ako se ošteti.
U zavisnosti od vrste informacija o ishrani, aktiviranih genetskih kontrola i ćelije koja ih prima, poruke u hrani mogu da utiču na zdravlje, rizik od bolesti, pa čak i na životni vek. Ali važno je napomenuti da je do danas većina ovih studija sprovedena na životinjskim modelima, poput pčela.
Zanimljivo je da sposobnost hranljivih materija da menjaju tok genetskih informacija može da se proteže kroz generacije. Istraživanja pokazuju da kod ljudi i životinja ishrana baka i deda utiče na aktivnost genetskih prekidača i rizik od bolesti i smrtnost unuka.
***
Bonus video: Joga vežbe
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
