širenje korone
Foto: printscreen/HRT1

Otkako je planuo u Kini početkom godine, virus korona se do sada proširio gotovo celim svetom. Žarišta su se selila od Istoka, preko Evrope do Amerike, a sada se Stari kontinent suočava sa novim udarom, čini se, još jačim. Čuveni hrvatski epidemiolog Igor Rudan daje odgovore na ključna pitanja o pandemiji i novom naletu korone u Evropi.

Zašto je došlo do ovako snažnog drugog talasa koji je, čini se, iznenadio mnoge vođe država EU?

„Virusi imaju vrlo složenu dinamiku prenosa. Za novi koronavirus pokazalo se da njegov prenos u velikoj meri zavisi od ponašanja i kretanja ljudi. Sve je jasnije da brzinu širenja SARS-CoV-2 mogu da ubrzaju događaji na kojima dolazi do superširenja, gde će mali udeo onih koji su već zaraženi dovesti do većine novozaraženih u idućem ciklusu širenja. Zbog toga velika društvena okupljanja, posebno ona u zatvorenim prostorima i ona koja se dešavaju u kraćem vremenskom sledu, mogu da dovedu do naglog širenja zaraze i da preplave zdravstveni sistem.

Pročitajte još:

Na efikasnost širenja novog koronavirusa mogu u određenoj meri da utiču i faktori koje ne možemo lako da kontrolišemo. Poznato je da respiratorni virusi mogu da imaju sezonske vrhunce u raznim klimatskim uslovima, gde smena vlažnih i suvih razdoblja utiče na brzinu i uspešnost njihovog prenošenja. Tada promene u udelu vremena provedenog u zatvorenom ili na otvorenom takođe mogu da podstaknu nove epidemijske talase. Virusi mogu da se kreću i između vrsta tokom različitih delova godine i da preferiraju jedan rezervoar nad drugim, da bi se opet vratili u početni. Zbog toga određeni skup preventivnih mera može u jednom trenutku da dobro drži epidemiju pod nadzorom, ali u drugom je potrebno jačanje mera kako bi se sprečio eksponencijalni rast. Kada su mere dovoljne, neće biti iznenadnog velikog rasta. Međutim, kada se utvrdi početak rasta broja novozaraženih u nekoj državi, bez obzira na već postojeće mere, to znači da one više nisu dovoljne i treba ih pooštriti“, kazao je, između ostalog, Igor Rudan za Večernji list.

Zašto su mnoge vođe država EU proteklih dana ipak odlučile da pribegnu lokdaunu u različito strogom opsegu? Znači li to da mere koje su bile primenjivane tokom leta nisu bile dovoljne? Takođe, nisu li mogli da više razmišljaju o ekonomiji i štetnim učincima lokdauna na zdravlje stanovništva?

„U Evropi je glavni razlog posezanja nekih država za lokdaunom bila potreba da se zdravstveni sistem, a pre svega bolnice, zaštite od preopterećenja pacijentima koje bi usledilo zbog prebrzog širenja zaraze. Time se smanjuje i ugroženost zdravstvenih radnika, kao i obolelih od svih drugih bolesti koji ne mogu da dobiju adekvatnu pomoć. Naime, kada dođe do preopterećenja zdravstvenog sistema, tada postaje upitan i tzv. društveni ugovor između države i njenih građana. Ako su građani plaćali doprinos za zdravstvenu zaštitu, tada država treba da im ga omogući kada im zatreba. Ako mu to ne omogući, otvara se Pandorina kutija i postaje upitno šta sve drugo država možda više neće moći da garantuje. To su pitanja od velike osetljivosti za brojne građane EU i njihovim vođama je za sada još uvek prioritet izbegavanje takvog scenarija u odnosu na ostale opcije. Spasavanje života i očuvanje društvenog ugovora u Evropi se, za sada, pokazuju i dalje kao prioritet.“

Pročitajte još:

Kako se može prepoznati da je pandemija u nekoj državi izmakla kontroli i da se kasni s reakcijom?

„Kada nastupi slobodno širenje, tada epidemiolozi prestaju da prate brojke novozaraženih i počinju da primenjuju razna druga znanja, ali i iskustva. Kad se virus slobodno širi, tada se značajno menja vrednost pojedinih informacija na koje se oslanjamo. Ključno je što nam sve informacije više nisu podjednako vredne. Na primer, broj novozaraženih je izuzetno važan pokazatelj kad zaraza tek prodire u neku državu, a sistem testiranja i izolacije kontakata funkcioniše dobro. Međutim, kad nastupi slobodno širenje zaraze, tada trend promene broja novozaraženih prestaje da bude pouzdan pokazatelj situacije. Za to postoje brojni razlozi, a navešću ovde samo neke u kojima će se mnogi prepoznati: (1) mnogi odustaju od čekanja u sve dužim redovima za testiranje; (2) sve je veći broj zaraženih kojima je testiranje preskupo, pa se leče kod kuće, ali ne informišu svoje kontakte; (3) lekari opšte prakse počinju da sve strože postavljaju indikaciju za upute i odlučuju kome najviše treba test; (4) neki zaraženi će izbegavati testiranje kako ne bi svoje ukućane i kontakte doveli u samoizolaciju, pa nekima od njih time možda ugrozili radno mesto; (5) kada je opterećenje na sistem testiranja preveliko i naglo, tada se često menja i politika testiranja, prelazi se i na dodatne testove, kao i na lekarske procene bez testiranja, pa podaci prestaju da budu uporedivi u vremenskoj seriji; (6) naposletku, u nekom trenutku će nastupiti i privremena ili trajnija zasićenja kapaciteta sistema za testiranje zbog neplaniranog manjka kadra, infrastrukturnih razloga, potrebnih reagensa ili pak vremena u određeno doba dana da se svima koji to traže omogući testiranje. Ukupni efekat svih ovih problema biće zasićenje sistema testiranja, zbog kog će se činiti da zaražavanje usporava iako to možda ne odgovara stvarnom stanju. Stoga nije preporučljivo zaključivati da zaraza usporava ako se ona slobodno širi, a procene se temelje samo na praćenju broja novozaraženih. Za takav zaključak epidemiolozi će proveriti i niz dodatnih pokazatelja, a zatim načelom triangulacije procenjivati stvarno stanje. To znači da će upotrebiti svoje znanje i iskustvo i proceniti niz međusobno nezavisnih informacija koje su važne za razvoj pandemije, pa će tražiti konzistentnost među tim dodatnim informacijama.“

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Komentari

Svi komentari (0)