Stres utiče na telo na različite načine, počevši od očiglednih promena raspoloženja, preko manje očiglednih glavobolja, ali i promena težine kada je izloženost dugoročna.
Ono što je manje poznato kao posledica stresa jeste bol u vratu i leđima. Kada se izloženost ponavlja i kada nam postane sastavni deo života, evidentan je uticaj istog mišićno-koštani sistem u ovim delovima tela.
Sam stres je reakcija tela na određene – obično neprijatne – situacije ili misli. Mnoge osobe nisu svesne toga, ali u situacijama kada osoba oseća nelagodu ili anksioznost u telu se pokreću hemijske i fizičke reakcije čiji je zadatak da zaštite pojedinca od potencijalne povrede.
Kada smo pod stresom, telo oslobađa određene hormone.
Jedan od njih je adrenalin koji povezujemo sa takozvanim fenomenom „bori se ili beži“. Adrenalin utiče na povećanje krvnog pritiska, na pojačanje cirkulacije i dovodi do naprezanja i grčenja povećava mišića koji se nalaze oko kičme. Ovo je prirodna reakcija tela i oslobađanje adrenalina – telo reaguje na stresnu situaciju i vrši pripremu za slučaj da je potrebno da pobegnemo od izvora.
Sa druge strane, imamo kortizol. Kortizol je opšte poznat kao hormon koji je zaslužan je za ometanje različitih funkcija. Povišeni nivo kortizola može dovesti do gubitka mišićne mase, kao i do povećanja akumulacije masti što vremenom dovodi do promene u težini i povećanom pritisku na leđa i kičmu.
Kortizol i adrenalin koji se oslobađaju tokom stresnim situacija zaduženi su i za nevoljno zatezanje mišića. To zatezanje najčešće je prisutno u vratu, ramenima i duž kičme. Produžena napetost u ovim oblastima može da dovede do bolova u leđima ramenima i vratu.
Sigurno ste nekada čuli terapeuta koji se bavi masažom kako opominje klijenta da ima dosta napetosti u ramenima – što se odnosi upravo na ovaj problem.
Osim delovanja kortizola koji na dugoročnom nivou dovodi do opuštanja mišića koji su zaduženi da čuvaju kičmu, kada je osoba pod stresom, menja se način disanja i dolazi do naprezanja i napetosti u srednjem delu leđa.
Ramena su pognuta ka napred i to dovodi do bola u gornjem i sredjnem delu leđa. Duža izloženost napetosti izaziva i bol u donjem delu leđa uključujui i trtičnu kost i mišiće leđa. Ovi mišići zaduženi su za fleksibilnost i držanje.
Nažalost, mnogi reaguju tek nakon što dođe do problema koji u velikoj meri ometaju svakodnevno funkcionisanje – poput dugoročnih glavobolja, ukočenosti…
Nikako ne treba zaboraviti ni stres na poslu koji nam postaje svakodnevica i verovatno nešto sa čime se moramo pomiriti. Jedino šta nam je opcija u takvim situacijama je da promenimo naš pogled na to.
Jedan od koraka u tim situacijama jeste olakšanje bolova i trenutnih tegoba, a zatim definisanje uzroka. Ukoliko se ispostavi da je uzrok tegoba dugoročno izlaganje stresu, onda je jedini način da osoba bude bolje da se eliminišu sami izvori i okidače.
Ovo naravno nije uvek jednostavno, jer stres u 21. veku predstavlja normu za mnoge ljude, i mnogima je prirodni deo svakodnevnice i okruženja. Međutim, ako se uzme u obzir da tegobe koje nastaju, nikako neće magično nestati bez obzira na terapiju i medikamente koji mogu samo privremeno da dovedu do olakšanja – rešenje je isključivo u otklanjanju uzroka stresa zbog čega vredi razmisliti o promeni životnih navika i sredine koja je dovela do tih problema.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar