0
Kojim znakovima telo poručuje da mu nedostaju vitamini?
Kada su u pitanju vid, reproduktivni organi ili koža, tu je uloga vitamina A presudna. Ovaj vitamin je prisutan u velikom broju namirnica, ali rizik od njegovog nedostatka i dalje postoji, uglavnom kod trudnica, majki, beba i dece u ranoj fazi rasta i razvoja.
Određeni fizički pokazatelji mogu da ukažu na nedostatak vitamina A u organizmu.
Među prvima je suva koža. Vitamin A je jedan od glavnih elemenata koji je telu potreban da bi regenerisalo kožu i održalo je hidriranom. Veoma čest simptom nedostatka vitamina A je pojava ekcema koja nastaje kada koža postane toliko suva da poprimi crvenkastu boju, kao usled neke povrede. Uz ekcem često se javlja i nepodnošljiv svrab.
Osim toga, moguće je noćno slepilo, poznato i kao niktalopija. U pitanju je problem sa očima koji otežava gledanje u mraku. U slabo osvetljenom okruženju oštrina vida je oslabljena i postaje nemoguće obrađivati tamnije slike. Takođe, u nedostatku ovog vitamina, lice može postati masno, što dovodi do stvaranjaakni. To je razlog zbog kog se vitamin A koristi za lečenje problema povezanog sa aknama.
Pritom, reproduktivni sistemi muškaraca i žena najbolje funkcionišu ako se uzima vitamin A. Konzumiranje hrane bogate vitaminom A može pozitivno utiče na plodnost. Trudnice bi trebalo da uključe vitamin A u redovnu ishranu.
Vitamin A podstiče stvaranje kolagena, pa ako primetite da se vaša koža muči pri zarastanju rana, trebalo bi proveriti unos vitamina A.
Jedan od najvažnijih znakova koji ukazuju na nedostatak vitamina A jesu suve oči, tj. nemogućnost stvaranja suza i vlaženja očne jabučice. Ako ova pojava potraje, može dovesti do potpunog slabljenja rožnjače i na kraju gubitka vida.
Među namirnicama u kojima se nalazi vitamin A su jaja (jedno kuvano jaje sadrži osam odsto preporučene dnevne doze vitamina A, losos (u 100 grama nalazi se 149 odsto vitamina A potrebnog za jedan dan, spanać (u jednoj kuvanoj porciji nalazi se 105 odsto neophodnog dnevnog unosa vitamina A), slatki krompir (ovo povrće je jedan od najboljih izvora vitamina A jer se u jednoj porciji nalazi 122 odsto dnevne potrebe za vitaminom A), šargarepa (edna čaša soka sadrži čak 148 odsto dnevnih potreba vitamina A).
Što se tiče suplementacije, treba znati da vitamini rastvorivi u mastima, kao što je vitamin A, bolje se iskoriste ako ih ne uzimate uz hranu.
Ovaj vitamin učestvuje u mnogim procesima u organizmu, ali posebno ima značaja za imunitet, u sprečavanju i odlaganju pojave nekih kancera, kod kardiovaskularnih bolesti, ostalih stanja kao posledice oksidativnog stresa, metabolizma proteina, zarastanja rana, apsorbovanja gvožđa.
Hrana je najbolji izvor vitamina C, pre svega crvena i zelena paprika, pomorandže, grejpfrut, limun, kivi, brokoli, prokelj, paradajz, jagode i spanać.
Međutim, i suplementi su adekvatna zamena ako baš nismo u mogućnosti da se raznovrsno hranimo. Doze koje naš organizam toleriše 2.000 mg, ali je sasvim dovoljno od nekih 200 – 500 mg, a doze do 1.000 mg su ako ste pod posebnim naporom i stresom.
Znakovi koji pokazuju da telu nedostaje vitamina C su sporo zarastanje rana, umor i nervoza, krvarenje desni, gojenje, suva i oštećena koža, slab imunitet.
Ako ne unosite dovoljno vitamina D, moguća je demineralizacija kostiju, javlja se rahitis kod dece, a osteoporoza kod starijih. Nedostatak vitamina D je vezan i za povećan rizik od tuberkuloze i težih virusnih infekcija, a nizak nivo vitamina D povezan je sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom.
Među prirodnim izvorima vitamina D jesu masna riba, žumance, crveno meso, jetra i mlečni proizvodi.
Važno je znati da je preporučena dnevna doza vitamina D za bebe do godinu dana 10 mikrograma, za decu, trudnice, dojilje i odrasle 15 mikrograma, a za stare preko 70. godine 20 mikrograma. Doza od 10 mikrograma jeste zapravo 400 IJ vitamina D.
S druge strane, telo će proizvesti dovoljno vitamina D ako budete na suncu pet do deset minuta otkrivene kože, i to dva do tri puta nedeljno.
Najbolji način da nahranite telo vitaminom D je da redovno boravite na suncu, ali to može biti teško u zimskim mesecima, pa mnogi uzimaju ovaj dodatak ishrani. Najčešće je to vitamin D3, a on se najbolje apsorbuje uveče. Ako niste sigurni kada bi trebalo da uzmete dodatak ishrani, uvek se možete konsultovati sa farmaceutom ili doktorom.
Pročitajte još:
Vitamin E poznat je uglavnom kao antioksidans koji štiti ćelije od štetnog dejstva slobodnih radikala koji mogu da doprinesu razvoju kardiovaskularnih bolesti i karcinoma.
Vitamin E je takođe uključen u imunološku funkciju i pomaže u drugim metaboličkim procesima.
Umesto jedne određene supstance, vitamin E je skup jedinjenja i često se nalazi u hrani, posebno biljnim uljima poput uljane repice ili ulja suncokreta, soje, kukuruza i maslinovog ulja. Takođe se nalazi u orašastim plodovima i semenkama, kao i u žitaricama.
Odraslima treba 15 miligrama dnevno. Za razliku od, recimo, vitamina C koji se ne može deponovati u telu, vitamin E koji vašem telu nije odmah potreban čuva se za buduću upotrebu, pa ne bi trebalo svakodnevno uzimati dodatke tog vitamina.
Budući da se vitamin E nalazi u hrani, nedostatak je redak. Lekari ponavljaju da verovatno unosite dovoljno vitamina E putem hrane i zato dodaci nisu potrebni, a mogu da budu i štetni.
Vitamin K nudi širok spektar zdravstvenih prednosti, od očuvanja zdravlja kostiju do mogućeg sprečavanja srčanih bolesti. Posebno je važan za zarastanje rana. Oko 31 odsto odraslih osoba ne unosi dovoljno vitamina K, a nedostatak ovog vitamina može negativno da se odraziti, osim na zarastanje rana, na kosti, ali i na srce. Dve primarne vrste vitamina K su vitamin K1 i vitamin K2.
Osobe s krvnim oboljenjima poput hemofilije, kao i osobe koje uzimaju lekove za razređivanje krvi, mogu da imaju problema sa zgrušavanjem krvi. Zbog toga je važno da se održava adekvatan i stabilan unos vitamina K, najbolje putem ishrane.
Nedostatak vitamina K povezan je sa osteoporozom i većim rizikom od preloma. Rizik od srčanih bolesti takođe može da bude povezan sa količinom vitamina K u vašoj ishrani.
Vitamin K je lako dostupan u mnogim namirnicama koje jedemo, kao što su spanać, brokoli, kelj i zelena salata.
Nedostatak vitamina K kod odraslih osoba je nešto ređi, ali može da se pojaviti kod osoba koje pate od bolesti jetre ili ciroze, imaju Konovu bolest ili celijakiju, ili kod onih koji su bili podvrgnuti barijatrijskoj operaciji.
Prosečan neophodan dnevni unos vitamina K za žene je oko 90 mikrograma, a za muškarce oko 120, s tim što se ove količine uglavnom unesu putem hrane. Suplementacija je obično neophodna kod osteopenije i kod bolova u zglobovima.
Postoji osam vrsta vitamina B i svi pomažu u podizanju energije, poboljšavaju zdravlje mozga i raspoloženje, umanjuju nuspojave PMS-a i pomažu u gradnji snažne kose i noktiju. Suplemente ovih vitamina je važno uzimati ih ujutru baš jer podižu nivo energije i raspoloženje.
Biotin, jedan od vitamina B grupe važan je za zdravu i jaku kosu, ali važna je i folna kiselina, vitamin B9. Njen nedostatak prouzrokuje tanku i lomljivu kosu. Zao se preporučuje povećan unos žitarica, ali i spanaća, koji je odličan izvor folne kiseline.
Posebno mesto u ovoj grupi vitamina ima vitamin B12. Nedostatak vitamina B12 uobičajen je zdravstveni problem koji pogađa oko 13 odsto ljudi. B12 je oskudan u ishrani, a nalazi se samo u hrani životinjskog porekla. Na sreću, ljudima je potrebno samo 2,4 mikrograma vitamina B12 dnevno. Glavni simptom nedostatka B12 je umor, i to nivo umora ili iscrpljenosti koji je toliko visok da nam značajno otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Ostali simptomi su neurološki i mogu uključivati peckanje u ekstremitetima, konfuziju, gubitak pamćenja, depresiju i poteškoće u održavanju ravnoteže. Neki od njih mogu biti trajni ako se nedostatak vitamina ne reši.
Problem je što i osobe koje se hrane zdravo mogu ne unositi dovoljnu količinu vitamina B12, a da toga nisu ni svesni.
Dok neki zdravstveni radnici rutinski mere nivoe B12 i drugih vitamina, tipičan pregled obično uključuje merenje ovog vitamina. Ako osetite potencijalne simptome nedostatka B12, trebalo bi da posetite lekara da se testirate. Tip lečenja i dužina oporavka zavise od uzroka i težine nedostatka B12, a potpuni oporavak može trajati do godinu dana.
Lečenje nedostatka B12 može biti oralno ili može zahtevati različite vrste injekcija. Dodatak B12 ili izbalansirani multivitamin može biti dovoljan da ispravi nedostatak, ali je najbolje konsultovati se s lekarom kako bi se napravila prava dijagnoza i izabralo adekvatno lečenje.
BONUS VIDEO: Dr Bajec Kada treba proveriti da li imate manjak vitamina D
