0
Alchajmerova bolest je neverovatno složena i izazovna za proučavanje.
Alchajmerovu bolest prate dugotrajni simptomi, kao što su problemi s koncentracijom, zbunjenost, teskoba, pa konačno i gubitak pamćenja. U proseku više pogađa žene.
Iako tu činjenicu možemo pripisati dužem životnom veku, istraživači su otišli korak dalje. Čak dve nove studije ukazuju na mogućnost složenih interakcija između hormona i promenjene crevne mikroflore kao mogućih faktora koji doprinose razvoju Alchajmerove bolesti, prenosi N1info.rs.
Estrogen
U studiji koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Čikagu, eksperimenti na miševima otkrili su da je ženski hormon estrogen značajno povezan s akumulacijom amiloidnih beta proteinskih naslaga u mozgu, što je ključan simptom Alchajmerove bolesti.
Kad je ženkama miševa uzgojenim da razviju bolest sličnu Alchajmerovoj crevna mikroflora poremećena antibioticima, nivo estrogena u krvi im je skočio. Kada je proizvodnja estrogena bila sprečena kod miševa je primećeno manje naslaga amiloida u njihovom moždanom tkivu. Promene u sastavu crevnih bakterija takođe su primećene kada su miševi bez jajnika dobili dodatak estrogena za vraćanje nivoa hormona.
S obzirom na prethodni rad tima koji je pokazao da antibiotici imaju efekat samo na smanjenje amiloidnih beta naslaga muških miševa, čini se da estrogen igra značajnu ulogu u mehanizmima koji stoje iza patologije. Najverovatnije, u kombinaciji s crevnim mikrobiomom i mešavinom mikroorganizama u želucu.
„Čini se da je estrogen pokretač promena koje vidimo u Alchajmerovoj patologiji, ali takođe znamo da se mikrobiom menja. Stoga, postoji međusobna povezanost,“ kaže Sangram Sisodia, neurobiolog Univerziteta u Čikagu.
Pročitajte još:
Moguć lek
Druga studija objavljena u magazinu „Molecular Neurodegeneration“ bila je pokrenuta od strane naučnika i u njoj je kandidat za lek za Alchajmerovu bolest, nazvan natrijum oligomanat (GV-971), testiran takođe na miševima.
On je uticao ne samo na smanjenje naslaga beta amiloida i promenu crevnog mikrobioma muških životinja, što podrazumeva da nešto kod ženki miševa, možda povezano sa crevnim mikrobiomom i estrogenom, utiče na biološke markere povezane sa Alchajmerovom bolešću.
„Ova je bolest neverovatno složena i izazovna za proučavanje. Nismo sigurni da li su naslage amiloida beta uzrok ili posledica ove bolesti. Zato, ovakva istraživanja mogu pomoći u otkrivanju nekih sitnijih detalja“, kaže Sisodia i dodaje kako se u trenutnoj studiji vidi da nivo estrogena uvek utiču na taloženje amiloida, međutim, ako se izuzme izvor estrogena kod miševa u vrlo ranoj fazi, taloženje nestaje.
Potrebe za daljim ispitivanjima
„Sa više istraživanja, nalazi iz ovakvih studija mogli bi pomoći da efikasnije lečimo Alchajmerovu bolest ili da preispitamo postojeće prakse“, kažu naučnici ističući pritom kako zaustavljanje proizvodnje estrogena nije zdrava opcija zbog čega žele detaljnije da prouče kako su Alchajmerova bolest i creva zapravo međusobno povezani.
