Novak Đoković na Završnom mastersu u Torinu 2023. godine
Foto: EPA-EFE/Alessandro Di Marco

Novak Đoković izjavio je da su ga otrovali u Melburnu, te da je po povratku imao visok nivo olova i žive. Evo koji su simptomi karakteristični za to stanje.

Novak Đoković je šokirao svet tvrdnjom da je otrovan u Australiji pre deportacije.

„Kada sam došao kući, imao sam zdravstvene probleme i shvatio sam da su me otrovali hranom u tom hotelu u Melburnu! Ovo nikome nisam javno rekao, ali kada sam se vratio u Srbiju otkrio sam u sebi visok nivo teških metala. Imao sam u sebi visok nivo olova i žive“, rekao je Novak u intervjuu za „GQ“.

Teški metali su elementi koji imaju veliku gustinu, toksični su za živa bića i mogu biti štetni ako se akumuliraju u telu. Nalaze se u tlu, vodi, vazduhu, biljnom i životinjskom svetu (kao i u ljudskom organizmu), a mogu se uneti udisanjem, konzumiranjem vode i hrane te kroz kožu, nakon čega dolaze do drugih organa.

Svi teški metali imaju različit uticaj na ljudski organizam, a nuspojave najviše zavise od koncentracije teških metala u organizmu. Obično do teškog pogoršanja zdravlja dolazi kada se doživi prevelika izloženost metalima. U najtežim slučajevima mogu izazvati komu i smrt, piše N1 Hrvatska.

Simptomi visoke koncentracije teških metala u organizmu

Kod prevelike koncentracije teških metala može doći do trovanja teškim metalima što izaziva opšte i specifične simptome. Neki od najčešćih teških metala koji se mogu akumulirati u telu olovo, živa, kadmijum, arsen, aluminijum, kobalt i platina.

Simptomi zavise od vrste metala i njegove koncentracije u organizmu, ali uobičajeni simptomi trovanja teškim metalima su:

peckanje u rukama i nogama;

promene u ponašanju;

problemi s varenjem, poput proliva, povraćanja i mučnine;

bol u stomaku;

kratak dah;

jeza i slabost.

Pritom, svi metali izazivaju i specifične simptome na koje bi bilo dobro brzo reagovati.

Trovanje olovom

Olovo je najčešći teški metal koji se akumulira u telu i može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Olovo se najčešće nalazi u zagađenoj zemlji, vodi i hrani, a najveći rizik od izloženosti olovu je kod dece mlađe od šest godina, kad može dovesti do ozbiljnih neuroloških oštećenja, poremećaja u razvoju i kognitivnih problema. Olovo se može akumulirati u kostima, jetri i bubrezima, a dugotrajna izloženost može dovesti do oštećenja mozga, mentalnih poremećaja i smanjenja intelektualnih sposobnosti.

Može se akumulirati u telu ako uđe u usta ili se udahne, takođe može ući kroz pukotine na koži ili kroz sluzokožu i može oštetiti sve sisteme tela, uključujući srce, kosti, bubrege, zube, creva, reproduktivne organe i nervni i imuni sistem.

Simptomi vezani za trovanje olovom se obično javljaju kada je opasna količina olova već u telu – simptomi karakteristični za trovanje olovom kod odraslih su:

bol u stomaku je obično prvi znak ako se unese velika doza olova;

mučnina i povraćanje;

povišen krvni pritisak;

bol u zglobovima i mišićima;

zatvor;

anemija;

peckanje, bol i utrnulost u ekstremitetima;

gubitak pamćenja i pad mentalnih funkcija;

glavobolja;

halucinacije;

neobičan ukus u ustima, koji se često opisuje kao metalni;

teškoće sa spavanjem;

osećaj umora…

Trovanje živom

Živa se nalazi u prirodi u različitim oblicima, uključujući i onu koja se nalazi u ribi. Akumuliranje žive kao teškog metala u organizmu može dovesti do problema s mentalnim zdravljem, poteškoćama s koncentracijom, problema s motoričkim sposobnostima i tremorom.

Živa može oštetiti nervni sistem i izazvati širok spektar simptoma.

Akutna izloženost visokom nivou žive može dovesti do spektra različitih simptoma, od bolova u mišićima i zglobovima, glavobolje, mučnine, povraćanja, poremećaja vida, oštećenja bubrega i jetre, pa čak i smrti, a Healthline navodi sledeće:

anksioznost;

depresija;

razdražljivost;

problemi sa pamćenjem;

utrnulost ruku, stopala ili usta;

drhtavica;

poteškoće sa sluhom i govorom;

nedostatak koordinacije;

slabost mišića;

gubitak osećaja u rukama i licu;

problemi sa hodanjem;

promene vida.

Visoke količine žive mogu dovesti do dugotrajnih, a ponekad i trajnih neuroloških promena, trajnog oštećenja bubrega.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare