stomačni virusi
Stomačni virus Foto;: KATERYNA KON / Sciencephoto / Profimedia; Nova.rs; Shutterstock

Koji stomačni virusi trenutno vladaju, koji su im simptomi i zašto mogu da budu vrlo opasni – objašnjava lekar.

Zima je po pravilu doba kada se borimo sa prehladom i gripom, ali u poslednje vreme sve je više onih koji se žale na stomačne viruse. Zašto je tako, koji su simptomi noro, rota, adeno virusa i kako pomoći sebi, za Nova.rs govori dr Danilo Bulatović, lekar opšte medicine.

Iako stomačne viruse obično povezujemo s letom, dijareja i povraćanje se javljaju i zimi jer to doba godine voli norovirus. Lekari kažu da se klice tada lakše šire, pre svega, jer dosta vremena provodimo unutra. Uz to, tu su i rota i adeno virusi, pa ne čudi što se mnogi žale na proliv i povraćanje.

„Istina je da su gastrointenstinalne tegobe češće ove nego prethodnih godina. Iako su stomačne infekcije češće u letnjem periodu, zbog bržeg razmnožavanja mikroorganizama u vodi i namirnicama pri toplijim temperaturama, postoje i stomačni virusi koji su karakteristični za ovo doba godine (od novembra do marta), kao što su rotavirusi, adenovirusi, norovirusi Ipak, generalno se u praksi vrlo retko radi tipizacija stomačnih virusa, tj. ne potvrđuje se tačan uzročnik. Jedino kolege sa infektivnih klinika to rade, ali znatno češće u naučne nego u kliničke i terapijske svrhe. Tegobe su gotovo unifornme, kao i terapija“, kaže dr Danilo Bulatović.

Dakle, ako dobijete stomačni virus, nije od ključne važnosti koji je tačno u pitanju, već kako da ga se rešite.

Ipak, neke razlike postoje.

Što se tiče adenovirusa, inkubacija traje obično osam do 10 dana, duže nego kod rota i noro virusa, a sama bolest može da traje i do dve nedelje.

S druge strane, rota i noro virus se razlikuju po tome što prvi uglavnom napada decu, a noro sve uzraste. Simptomi noro virusa obično traju od jednog do tri dana, dok rota virus obično traje od tri do osam dana.

Lako se prenose

Doktor Bulatović ističe da put prenošenja ovih virusnih infekcija mogu biti kapljice koje zaraženi širi u okolinu.

„To se dešava putem kijanja, kašljanja ili govora, direktnim kontaktom – rukovanjem ili dodirivanjem sa zaraženim, kao i indirektnim kontaktom – preko zaraženih predmeta (držači u autobusima, kvake, tastature..), kada nakon kontakta sa njima prljavim rukama dodirujemo nos, usta i oči.“

Koji su simptomi stomačnih virusa

Doktor Bulatović kaže da gastrointestinalne infekcije karakterišu mučnina, povraćanje, dijareja, grčevi u trbuhu, gubitak apetita…

„Često su praćene i opštim simptomima kao što su malaksalost, temperatura, jeza i drhtavica, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima… Početak bolesti je nagao i simptomi se obično razvijaju u par časova, traju najčešće par dana, a u ređim i ozbiljnijim slučajevima – i duže od nedelju dana.“

Mogu da budu opasni po život

Iako adenovirus može da traje i dve nedelje, rotavirus je posebno opasan jer obično napada bebe i malu decu na koje gubitak tečnosti utiče mnogo jače nego na odrasle i može biti jako opasan u pojedinim slučajevima.

Generalno sa svim ovim virusima treba biti oprezan jer telo gubi važne materije, pa zaista mogu da ugroze život.

„Treba voditi računa da se dijareojm, a posebno povraćanjem – ne gubi samo voda već i elektroliti (kalijum, hloridi, bikarbonati…). Oni su vrlo važni za pravilno funkcionisanje organizma i njihovim ozbiljnijim disbalansom mogu nastati životno ugrožavajuća stanja kao što su poremećaj rada srca, bubrega, mozga… Zbog toga je neophodna hidratacija ne samo vodom već i glukozno-elektrolitnim rastvorima u vidu komercijalno dostupnih praškova ili šumećih tableta.“

Pored toga, kaže doktor, postoje brojni lekovi koji smanjuju mučninu i sprečavaju povraćanje – antiemetici, ali ih je najbolje ne uzimati na svoju ruku, već nakon pregleda i konsultacije sa lekarom.

„Sa druge strane, probiotike (dva puta dnevno po jednu tabletu) uvek možete uzeti kako bi se sprečila ili ublažila dijareja, kao i lekove za spuštanje temperature i protiv bolova.“

Nećete pogrešiti ako se uvek javite lekaru ukoliko imate slične tegobe, ali posebnu pažnju treba da obrate stariji, zatim hronični bolesnici, trudnice i deca, kaže naš sagovornik.

„Ako bolest traje duže od sedam dana ili su simptomi izuzetno izraženi (i preko 10 vodenastih stolica i povraćanja dnevno), neodložno se javite doktoru .Takođe, ukoliko je nemoguća rehidratacija na usta usled povraćanja, neophodno je doći na pregled kako bi se rehidratacija učinila parenteralno, tj. u vidu infuzije.“

Grip i korona

Pored stomačnih, u ovo doba godine su standardno prisutne respiratorne virusne infekcije.

Što se njih tiče, mnogi se žale da ih boli svaka kost u telu, da temperatura danima ne spada ispod 39, da kašlju, kijaju, malaksali su.

„Neki od najučestalijih kod nas su respiratorni sincicijalni virus, koronavirus i naravno virus influence i parainfluence“, kaže doktor Bulatović.

Pročitajte još:

Dodaje i da se poslednjih par meseci uočava slabljenje patogenosti kovid infekcije, ali dijapazon simptoma je širi.

„Na kovid se sada može posumnjati i kada pacijenti dolaze sa gastrointestinalnim tegobama (dijareja, mučnina, povraćanje), respiratornim tegobama u vidu curenja iz nosa, nazalne kongestije (začepljenosti nosa), kašlja, bolova u grlu ili crvenila u očima, kao i kod pacijenata samo sa generalizovanim simptomima virusne infekcije – temperaturom, malaksalošću, preznojavanjem, a sve češće i vrtoglavicama.“

Ipak, u ovo vreme, kao i ranijih godina, najizraženiji je virus influence, kaže naš sagovornik. Uglavnom je to ono što nas tako jako slomi.

„Karakteristični simptomi gripa su temperatura do 40 stepeni Celzijzusa, izražena malaksalost i bolovi u mišićima i zglobovima, dok se javljaju i začepljenost i curenje iz nosa, glavobolja, bolovi u grlu i kašalj… Moguće je da se jave povraćanje i dijareja, ali su ovi simptomi češći kod dece nego kod odraslih“, kaže doktor Bulatović.

Lekaru se obavezno treba javiti ukoliko osetite kratak dah, bolove u grudima, temperaturu koja ne prolazi uz terapiju ili prelazi 39,5 C. Posebnu pažnju treba da obrate i trudnice, naši stariji sugrađani, zatim osobe sa poremećajima imuniteta, onkološki pacijenti, kao i hronični srčani ili plućni bolesnici, pacijenti sa insuficijencijom jetre ili bubrega.

Dakle, bilo da je u pitanju stomačni virus, grip ili korona, obavezno slušajte savete lekara i idite kod stručnjaka ako se stanje ne popravlja danima jer to može da bude jako opasno.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar