11
Ako mislite da ćete izbaciti bes trčanjem ili udaranjem džaka - možda grešite. Probajte s jogom.
Kanalisanje besa kroz koji uzvik, disanje, brojenje ili jednostavno urlanje u zatvorenoj prostoriji deluje razumno. Popularna verovanja sugerišu da nam izbacivanje besa kroz brzo izdisanje ili urlanje zapravo pomaže da ga prevaziđemo, kao sa parom iz lonca. Ali, nova metaanalitička ispitivanja navode suprotno.
Istraživači sa Državnog univerziteta u Ohaju analizirali su 154 studije o besu, pronašavši malo dokaza da kanalisanje besa kroz ove načine zapravo pomaže. U nekim slučajevima to može čak povećati bes.
„Mislim da je zaista važno razbiti mit da, ako ste ljuti, treba da izdišete“, kaže Bred Bušman, naučnik za komunikacije. „Ispuštanje besa možda zvuči kao dobra ideja, ali ne postoji ni trunka naučnih dokaza koji bi podržali teoriju.“
To ne znači da ljutnju treba zanemariti. Refleksija nam može pomoći da razumemo zašto se ljutimo i da se pozabavimo osnovnim problemima. Takođe može pomoći emocionalnoj validaciji, što je važan prvi korak ka zdravoj obradi emocija. Odušak i olakšanje, često polaze od refleksije.
Pregledane studije uključivale su ukupno 10.189 učesnika, različitoge uzrasta, pola, kulture i etničke pripadnosti. Nalazi pokazuju da je ključ za obuzdavanje besa smanjenje fiziološkog uzbuđenja.
„Da biste smanjili bes, bolje je baviti se aktivnostima koje smanjuju nivo uzbuđenja“, kaže Bušman. „Uprkos onome što moderna verovanja navode, tu ne spada čak ni trčanje“
Istraživanje je delimično inspirisano popularnošću „soba besa“, gde „ljudi plaćaju da razbijaju predmete u nadi da će osloboditi besa“, kaže Sofi Kjarvik, naučnica za komunikacije na Univerzitetu u Virdžiniji.
„Želela sam da razotkrijem celu teoriju oko ispoljavanja besa i da pokažemo da je smanjenje uzbuđenja, odnosno njegovog fiziološkog aspekta, zaista važno“, objasnila je ona
Tim je osmislio istraživanje zasnovano na teoriji dva faktora Šahter-Singer, koji opisuju bes (i sve druge emocije) kao dvodelni fenomen, od kojih svaki sadrži fiziološku i kognitivnu komponentu. Ova studija takođe osvetljava alternativni put za smirivanje besa i ispituje aktivnosti koje povećavaju i smanjuju uzbuđenje, od boksa, vožnje bicikla i džogiranja do dubokog disanja, meditacije i joge.
Efikasne aktivnosti za suzbijanje besa uključivale su sporu jogu, osvešćivanje situacije, progresivno opuštanje mišića, dijafragmalno disanje i pravljenje pauze (tajmauta).
„Bilo je zaista zanimljivo videti da progresivna relaksacija mišića i samo opuštanje uopšte mogu biti podjednako efikasni kao i meditacija“, kaže Sofi.
Umesto da izbacujete bes, istraživači preporučuju da ga umirite.
„Očigledno je da se u današnjem društvu svi suočavamo sa mnogo stresa, a potrebni su nam i načini da se nosimo sa tim“, kaže Sofi.
„Određene fizičke aktivnosti koje povećavaju uzbuđenje mogu biti dobre za vaše srce, ali definitivno nisu najbolji način za smanjenje besa, neke ga čak povećavaju“, kaže Bušman.
Potrebno je više istraživanja da bi se razjasnili ovi nalazi, ali za sada, istraživači kažu da tehnike smirivanja, čak i samo uzimanje tajmauta ili brojanje do 10, nude najbolje opcije za ukroćenje temperamenta, piše ScienceAlert.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
