0
Da li je u pitanju revolucionarno otkriće?
Naučnici su nedavno utvrdili da poznati lek za dijabetes obnavlja funkciju imunoćelija koje ciljaju rak. Manja studija koju je vodio tim irskih naučnika istraživala je da li semaglutid, lek koji se koristi za lečenje dijabetesa tipa 2, takođe može pomoći u ublažavanju problema sa ćelijskim metabolizmom kod gojaznih ljudi, što može objasniti veću stopu raka i infekcija kod njih.
U poslednje vreme semaglutid, tj. glavni sastojak leka ozempic, postao je jako tražen zbog mršavljenja jer se ispostavilo da je gubitak težine neočekivani propratni efekat tog leka za regulisanje šećera u krvi.
Sada se čini da semaglutid ima još jedan potencijalno koristan efekat kod gojaznih ljudi: obnavlja funkcije imunoćelija zvanih prirodne ćelije ubice koje vode borbu protiv raka i infekcija, piše science alert.
„Konačno smo dostigli tačku u kojoj se pokazuje da medicinski tretmani za bolest gojaznosti sprečavaju komplikacije gojaznosti. Trenutni nalazi predstavljaju veoma pozitivne vesti za ljude koji se leče od gojaznosti i sugerišu da se prednosti ovih tretmana mogu proširiti na smanjenje rizika od raka“, kaže endokrinolog Donal O’Ši sa Univerzitetskog koledža u Dablinu.
Pročitajte još:
Ova sudija je svakako nedovoljno velika za globalne zaključke jer je rađena na 20 osoba, ali je verovatno da bi vraćanje prirodnih ćelija ubica u njihovo puno borbeno stanje moglo pomoći u smanjenju rizika od raka. Te prirodne ćelije ubice su deo urođenog imunosistema tela, prva linija odbrane koja stupa u akciju na prvi znak opasnoti. Poznato je da su im cilj kancerogene ćelije, a i bore se protiv infekcija. Međutim, gojaznim ljudima imunosistem ne radi kako treba, što se dovodi u vezi sa njihovim povećanim rizikom od hroničnih bolesti, kao što su dijabetes tip 2, kardiovaskularne bolesti i mnoge vrste raka. Takođe su podložni lošijem ishodu ako dobiju neku infekciju, poput gripa i korone.
S obzirom na preklapanje između dijabetesa i gojaznosti, O’Ši i kolege su bili zainteresovani da vide da li bi prenamena semaglutida za ovo drugo mogla pomoći da se popravi imuno disbalans koji postoji kog gajaznih.
Stoga je studija okupila 20 gojaznih ljudi bez dijabetesa koji su započeli terapiju semaglutidom. Cilj je bio kontrola težine i provera cirkulišućih imunoćelija nakon šest meseci lečenja. U nizu laboratorijskih ispitivanja istraživači su otkrili da prirodne ćelije ubice kod učesnika više nisu u opadanju i da su počele da proizvode signalne molekule zvane citokini, kao što bi i inače trebalo da rade. Ukupan broj prirodnih ćelija ubica u uzorcima krvi pacijenata nije se promenio u odnosu na početak, ali je njihova funkcija obnovljena.
Međutim, bez kontrolne grupe, nije poznato kako se ti zaključci mogu porediti sa ljudima koji nisu gojazni, a koji bi koristili semaglutid.
Ipak, sve to je dobra polazna tačka za više istraživanja koja se bave time kako postojeći lekovi mogu da pomognu u oblastima za koje ranije možda nisu bili namenjeni.
Ova studija je pritom pokazala i još jednu interesantnu stvar – samo polovina učesnika je izgubila težinu na semaglutidu, što upuićuje na to da su efekti ovog leka na imunoćelije mogući bez obzira na gubitak težine.
Podsetimo, lek semaglutid, odnosno ozempic, u poslednje vreme postao je jako popularan, pa i među poznatima, kad se pročulo da mu je nuspojava gubitak težine. Zato je zavladala nestašica, pa pacijenti sa dijabetesom nisu mogli do svoje neophodne terapije.
Lek Ozempic izdaje se isključivo na lekarski recept i namenjen je dijabetičarima, a u Srbiji je krajem prošle godine zavladala nestašica, jer su ga građani kupovali i koristili za mršavljenje.
Početkom godine nadležni u Srbiji su istakli da su pod nadzorom inspekcija Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) apsolutno svi i da inspekcije kontrolišu prepisivanje i izdavanje leka Ozempic u privatnim i državnim ordinacijama, kao i u privatnim i državnim apotekama.
