0
Vrlo važni podaci.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od visokog krvnog pritiska, tj. hipertenzije širom sveta boluje preko jedne milijarde ljudi starijih od 30 godina. Skoro polovina njih nije svesna da ima to stanje jer, osim ako krvni pritisak nije veoma visok, generalno ne izaziva simptome.
Hipertenzija povećava rizik od teških zdravstvenih problema, uključujući srčanu insuficijenciju i srčani udar, aneurizmu, otkazivanje bubrega, moždani udar, amputaciju i hipertenzivne retinopatije u oku, što može dovesti do slepila. Ljudi mogu da smanje rizik tako što će prestati da puše, ako ne piju previše alkohola, održavaju zdravu težinu i jedu zdravu hranu.
Istraživanja pokazuju da mediteranska ishrana pozitivno utiče na mikrobiom creva. A jedan od načina da se taj princip primeni je više probiotika, tj. korisnih bakterija u crevima. Sada je studija na miševima identifikovala dva posebna probiotika – Bifidobacterium i Lactobacillus – koji izgleda smanjuju krvni pritisak. Studija koju predvode istraživači sa Gradskog univerziteta u Hong Kongu i Poljoprivrednog univerziteta Mongolije, objavljena je u časopisu Američkog društva za mikrobiologiju.
Studije su pokazale da je disbalans u crevnim bakterijama povezan sa hipertenzijom i kod životinja i kod ljudi. Metabolizam bakterija može uticati na imunosistem, izazivajući upalu, a to utiče na kontrolu krvnog pritiska.
Čini se da neke bakterije imaju povoljan uticaj na krvni pritisak. Nekoliko studija je otkrilo da Lactobacillus spp. i Bifidobacterium spp., koje se nalaze u mlečnim proizvodima, mogu smanjiti krvni pritisak. U ovoj novoj studiji naučnici su istraživali efekte dve vrste – Bifidobacterium lactis M8 i Lactobacillus rhamnosus M9 – na miševima kojima je skočio pritisak nakon što su pili rastvor sa 15% fruktoze umesto čiste vode.
Kod miševa s hipertenzijom kojima su davani probiotici krvni pritisak se značajno smanjio tokom studije i vratio se na isti nivo kao kod onih u kontrolnoj grupi. Miševi koji su dobijali fruktozu, a nisu im davani probiotici i dalje su imali visok krvni pritisak.
Podaci kažu da su probiotici i snizili krvni pritisak i promenili sastav crevnog mikrobioma miševa.
„Ovi probiotici prave ravnotežu crevnog mikrobioma, posebno povećanjem nivoa bakterija povezanih sa nižim krvnim pritiskom (Lavsonia i Pirolobus) i smanjenjem nivoa bakterija povezanih sa višim krvnim pritiskom (Alistipes i Alloprevotella)“, kazao je za Medical News Today dr Čeng Han Čen, interventni kardiolog i medicinski direktor u centru MemorialCare Saddleback, koji nije bio uključen u studiju.
Prof. Jun Li, docent za bioinformatiku na Gradskom univerzitetu u Hong Kongu, i prof. Čihong Sun, mikrobiolog sa Poljoprivrednog univerziteta Mongolije, vodeći autori studije, rekli su zašto je promena u crevnim bakterijama imala ovaj efekat.
„Verujemo da je primarni razlog zašto su ovi probiotici, B. lactis M8 i L. rhamnosus M9, uticali na krvni pritisak kod miševa usko vezan za regulaciju metaboličkih aktivnosti organizma. Uočeno smanjenje krvnog pritiska povezano je sa povećanjem sojevaa Lavsonia i Pirolobusa i smanjenjem sojec va Alistipesa i Alloprevotelle. Oba su regulisala metaboličke puteve uključujući kontrakciju glatkih mišića krvnih sudova, serotonergičku sinapsu i holinergičku sinapsu. Ova studija baca svetlo na složene načine na koje mikrobiota creva utiče na ukupno zdravlje organizma“, nastavili su.
„Prerano je znati da li su ovi podaci šire primenljivi na ljude. Sledeća faza ovog istraživanja biće testiranje i repliciranje ovih nalaza kod ljudi. Značajan fokus biće proučavanje količine i trajanja probiotske terapije koja će pokazati terapeutski efekat“, kazao je dr Čeng Han Čen.
Prof. Li i Sun preduzimaju dalja istraživanja u ovoj oblasti.
„Na osnovu našeg prethodnog saznanja, u našem tekućem istraživanju, predloženi unos probiotika za ljude je između 30-50 milijardi dnevno u trajanju od tri meseca.“
Međutim, oni upozoravaju:
„Vredi napomenuti da sastav mikrobiote creva može da varira među pojedincima ili na osnovu faktora kao što su starost i pol. Shodno tome, efikasnost probiotika može biti različita. Dakle, određivanje idealne doze i trajanja zahteva dalju potvrdu.“
Pročitajte još:
Iako ova studija ne pruža ubedljive dokaze da će probiotici sniziti krvni pritisak, dokazi o njihovim zdravstvenim prednostima rastu. Pregled studija iz 2013. godine otkrio je da probiotici mogu poboljšati zdravlje creva i da su korisni u lečenju netolerancije na laktozu, dijareje povezane sa antibioticima, infektivne dijareje i alergije.
Studija iz 2017. otkrila je da uzimanje Lactobacillusa može značajno smanjiti ukupan holesterol u krvi.
Probiotici se mogu uzimati kao suplementi ili iz hrane.
„Ljudi dobijaju hranljive materije kao što su probiotici preko hrane, a ne iz suplemenata jer namirnice nude kompletniji set hranljivih materija“, preporučio je dr Čen.
Međutim, prof. Li i Sun predlažu probiotike u kapsulama jer objedinjuju veliki broj sojeva dobrih bakterija, pa ste sigurni da dobijate dovoljnu količinu koju možda ne unosite hranom.
Ali oni upozoravaju da osobe sa oslabljenim imunitetom treba da se konsultuju sa svojim lekarom pre uzimanja bilo kakvih suplemenata, pre svega jer će većina dobiti neophodne probiotike ako jede puno svežeg voća i povrća, jogurta, sira i fermentisane hrane.
