0
Nije iznenađenje da okolina igra ulogu u riziku od razvoja raka, a to uključuje hranu koju jedete. Karcinogeni su supstance koje direktno doprinose riziku od raka: na primer, to su duvan i azbest. Ali možda ne znate da se i mogu naći i na vašem tanjiru.
Informacije o namirnicama koje su povezane sa kancerom dolaze iz istraživanja autoritativnih izvora — kao što su Svetska zdravstvena organizacija i Cancer Research UK .
Pravilna ishrana, ispunjena mineralima i hranljivim materijamam koje su telu potrebne za funkcionisanje, može pomoći i da smanjite šanse za razvoj određenih vrsta raka.
A postoje namirnice koje treba ograničiti i izbegatvati.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), postoje ubedljivi dokazi da prerađeno meso izaziva rak. Klasifikovan kao kancerogen grupe 1, posebno je povezan sa rakom debelog creva i želuca.
Pročitajte još:
Primeri prerađenog mesa koje ima kancerogena svojstva uključuju: višle, šunku, kobasice, juneće meso, konzervirano meso.
Alternative mogu biti bela riba, belo meso kao što je piletina ili ćuretina, ili veganske zamene za meso.
Crveno meso je klasifikovano kao Grupa 2A, što znači da je „verovatno kancerogeno za ljude“. Najjača veza između konzumiranja crvenog mesa i raka je kolorektalni rak, međutim, postoje i dokazi o povezanosti i sa kancerom pankreasa i prostate.
Preporuke su da ne jedete više od 65-100 g kuvanog crvenog mesa nedeljno.
Alternative su pasulj, mahunarke, belo meso ili riba.
Neka istraživanja sugerišu da prženo ili ugljenisano meso može povećati rizik od raka. Supstance koje se nazivaju heterociklični amini formiraju se u hrani koja se kuva na visokim temperaturama. U studijama na životinjama dokazano je da heterociklični amini izazivaju rak. Međutim, dokazi u studijama na ljudima nisu jasni.
Mnogi od nas uživaju u povremenom piću, neki više od drugih. Međutim, lekarski savet je da smanjite unos alkohola na što je moguće manje. Alkohol je klasifikovan kao kancerogen grupe 1, što znači da postoji dovoljno dokaza o karcinogenosti kod ljudi.
Oblici raka koji su posebno povezani sa konzumiranjem alkohola su rak usta, grla, jednjaka, dojke, jetre, želuca i creva.
Konzumiranje jedne čaše vina uz večeru nema toliko negativnog efekta kao preterano konzumiranje nekoliko jedinica alkohola u jednom danu. U stvari, jedna studija sugeriše da umerena konzumacija crnog vina može biti povezana sa nižim ukupnim mortalitetom i smanjenim rizikom od koronarne bolesti srca i moždanog udara.
Gojaznost je glavni faktor rizika za nekoliko karcinoma, i zato je važno održavati zdravu težinu. Ovo se može postići uravnoteženom ishranom koja uključuje sve grupe namirnica. Ako se redovno konzumiraju, slatka pića mogu dovesti do debljanja, a u prevelikim količinama i do gojaznosti.
Veća telesna masnoća je uzrok mnogih karcinoma. Svetski fond za istraživanje raka preporučuje ograničavanje brze hrane i druge prerađene hrane sa visokim sadržajem masti, skroba ili šećera, jer to pomaže u kontroli unosa kalorija i održavanju zdrave težine.
Alternativa su domaći sendviči na hlebu od celog zrna ili recimo salate.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
