0
Studije rađene na kovid pacijentima pokazale su da naš imunosistem drugačije reaguje na ovu bolest nego inače. Sada su naučnici na tragu da razreše jednu od najvećih misterija koje prate koronavirus – zašto neki ljudi prođu samo s lakšim simptomima, dok se drugi doslovno bore za život.
Pokazalo se da imunosistem nekih pacijenata reaguje sasvim neuobičajeno, pa kada određeni molekuli i ćelije ne mogu da se izbore sa virusom, telo uključuje sve odbrambene mehanizme koji su mu na raspolaganju. A ta nekontrolisana reakcija može da ošteti zdrava tkiva, piše Njujork Tajms.
„Videli smo neke sasvim čudne stvari u raznim stadijumima infekcije“, kaže Akiko Ivasaki, imunolog sa Univerziteta Jejl i autor jedne od novijih studija.
Pročitajte još:
Što se tiče drugih uobičajenih virusa, poput gripa, kad dospe u naše telo, imunosistem reaguje tako što direktno nalazi uljeza i napada ga i tako kupuje vreme za pravu reakciju tela. Taj prvi odgovor zavisi od molekula koji se zovu citokini, a koji nastaju kao odgovor na virus. Ovi mikro-alarmi zatim mesto ustupaju antitelima i T ćelijama kojima su cilj virus i ćelije koje je on napao.
Ipak, ova metoda kao da pada u vodu kod osoba obolelih od kovida 19. Naime, citokini u pojedinim slučajevima ne prestaju da, nakon prvog upozorenja, alarmiraju organizam, čak i kad antitela i T ćelije stignu na scenu. To znači da početna reakcija, tj. upala zbog infekcije, ne prestaje čak i kad više nije potrebna.
„Normalno je da se upala javi kod virusne infekcije. Ali problem je kad ne možete da je rešite“, kaže Ketrin Bliš, virolog sa Univerziteta Stenford.
View this post on Instagram
I možda baš zbog takve neuobičajene reakcije kod nekih pacijenata bolest traje duže jer je virus u stanju da prevari naš imunološki odgovor. Onda zbog tog alarma koji ne prestaje naše telo jače reaguje i ujedno napada sebe.
„To je enigma. Imate jak odgovor imunosistema, a virus se ipak umnožava“, kaže Ejveri Ogast, imunolog sa Univerziteta Kornel.
Stručnjaci kažu i da je moguće da pacijenti s blažom slikom kovida 19 reaguju tako što se telo bori protiv virusa koji napada ćelije, a da je problem, izgleda, što se kod težih pacijenata telo ponaša kao da ga je napao neki parazit, a nije tako.
Čini se stoga kao da imunosistem ne ume da pronađe pravi put do virusa i da ga neutrališe. A ta zbrka se prenosi i na B i T ćelije koje treba da sarađuju i bore se protiv bolesti. I mada je još uvek rano reći, deluje kao da koronavirus sprečava B i T ćelije da sarađuju. Zato stručnjaci sada pominju resetovanje imunosistema, odnosno, terapiju koja bi vratila balans u telu i iznova povezala Bi T ćelije. Međutim, izazov za lekare je da priguše tu neprimerenu reakciju citokina na početku infekcije, a ne da sasvim uguše odgovor organizma na infekciju.
Pročitajte još:
Uz to, pravi trenutak je izuzetno važan. Ako bi pacijent previše rano dobio lek koji ublažava reakciju imunosistema, onda odgovor neće biti dovoljno snažan. A ako lek dobije prekasno, onda će možda već pretrpeti veliku štetu.
Do sada tretmani koji blokiraju citokine pojedinačno nisu pokazali značajne rezultate verovatno jer naučnici još nemaju dovoljno podataka. S druge strane, steroidi poput deksametazona jesu moćno oružje jer mogu da suzbiju više citokina odjednom.
Deksametazon nije savršena terapija, slažu se stručnjaci i kažu da ima nedostatke, ali do sada se pokazao dobro kod teže obolelih pacijenata.
„To deluje kao dobra strategija dok ne saznamo više“, zaključila je doktorka Dona Farber, imunolog sa Univerziteta Kolumbija.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
