0
Osim bolesti koja nas zadesi, skoro podjednako opasno može da bude ako sami glumimo lekara i dijagnozu i terapiju tražimo tamo gde ne treba, recimo na Guglu. Sanja Vujčić, medicinski biohemičar, upozorila je nedavno zašto rezultate biohemijskih analiza nikad ne treba da tumačimo sami i posebno se osvrnula na anemiju, odnosno manjak gvožđa u krvi.
Objavu Sanje Vujčić na Fejsbuku prenosimo u celosti.
„Živimo u vremenu kad laboratorijske nalaze možete da naručite kao robu na pijaci – Dobar dan, hoću da mi odredite CRP, holesterol (teško je odoleti čvarcima) i, recimo, gvožđe (smeta vam što ste bledi). Platite i nalaz će stići na e-mail adresu. Šta sa ovim nije u redu? Po mom skromnom mišljenju kao medicinskog biohemičara – ništa, ali pođimo od najopasnije činjenice – niko vam u toj laboratoriji neće reći da je bolje da uplatite loto za te pare, jer tu imate makar teorijsku šansu da nešto i dobijete. Zašto? Jer na osnovu naručenih analiza ne možete da zaključite ama baš ništa korisno, ali i te kako možete pogrešno. Gledate rezultate, stvar deluje prosta – pored Vaše vrednosti pišu i granice u kojima bi trebalo da se nalazite. Npr. gvožđe je 8 umol/L (normalne vrednosti 10.74-30.43 umol/L). I eto vama potvrde – fali vam gvožđe, anemični ste. Slaže se… Bledi ste, umorni i to što Vas mrzi da operete sudove od juče sve su to simptomi anemije, pa brže bolje kupite suplemente i eto opšteg haosa.
Šalu na stranu sa ovom pričom, anemija je zaista najčešće uzrokovana nedostatkom gvožđa (ali brojni drugi uzroci mogu izazvati anemiju). Međutim, čak i kad je uzrok manjak gvožđa, određivanje gvožđa nema ama baš nikakav značaj u dijagnostikovanju anemije! Zašto je to tako? Zato što određeni biohemijski parametri, poput gvožđa, imaju velike dnevne varijacije – drugim rečima vrednosti šetaju gore-dole i mogu da izađu iz graničnog opsega s vremena na vreme, a da to nema nikakav klinički značaj, tj. sve je u redu s metabolizmom te osobe.
Status gvožđa je nešto drugo, to je niz biohemijskih parametara, npr. feritin, saturacija transferina, TIBC, koji se uz pomoć kompletne krvne slike koriste da rasvetle uzrok anemije.
Kako se onda dijagnostikuje anemija i šta je precizno anemija? Anemija je stanje smanjenog broja eritrocita u krvi ili količine hemoglobina. Hemoglobin se nalazi u eritrocitima i vodi kiseonik putem krvi sve do tkiva gde je potreban da ih ishrani. Dakle, manjak kiseonika = tkiva se nedovoljno hrane. Hemoglobin (Hb) se, između ostalog, sastoji od gvožđa, koje je zaslužno što Hb može da veže i odveže kiseonik kad je potrebno. Ako čovek nema dovoljno gvožđa, neće imati ni dovoljno hemoglobina, ali može imati dovoljno gvožđa, a nemati dovoljno hemoglobina (npr. nešto u krvi uništava eritrocite).
Dakle, ukoliko doktor sumnja na anemiju, kao osnovnu analizu tražiće krvnu sliku, odnosno pre svega pogledaće hemoglobin i nivo eritrocita u krvi (hematokrit). Na osnovu njih znaće da li anemija postoji, a ostali parametri krvne slike više se koriste da rasvetle uzrok anemije i ukažu dr ukoliko su potrebne dodatne analize.
Hemoglobin je stabilan parametar, tj. ne varira tokom dana i od dana do dana kao gvožđe. Donja granica je 120 g/L za žene, odnosno 138 g/L za muškarce (neznatne razlike postoje u definisanju donje granice). Vrednost od 120 g/L znači da pojačate unos gvožđa ako ste žena (i ako je status gvožđa tako pokazao), ali ako ste muškarac – potrebna je terapija.
Pročitajte još:
Anemija ne prolazi sama od sebe, a samo blagi nedostatak gvožđa može se korigovati ishranom (blagi deficit Hb, a ne gvožđa laboratorijski)! Situacija od letos – moja drugarica je radila krvnu sliku na zahtev dermatologa, kog je posetila zbog ekcema (što nije ništa čudno, krvna slika je osnovna analiza u biohemiji). Međutim, njen hemoglobin je iznosio oko 110 g/L. Tako je ona bila anemična do narednog pregleda, a da toga nije bila ni svesna, jer joj dr nije čak ni pomenuo hemoglobin, o anemiji da ne govorim. Kad je vraćala film, opisala je da se odavno lako zamara, da joj je teško da ide uzbrdo i slično, samo tome nije pridavala značaj. Međutim, kad je naredni put uradila hemoglobin, iznosio je 90 g/L. Ja sam tada bila u dvostrukom šoku. Prvi šok je izazvala činjenica da dermatolog nije konstatovao anemiju, a drugi, veći, da joj je doktorka koja radi u privatnoj ordinaciji spojenoj s labom, sa hemoglobinom 90 g/L dala sjajnu terapiju – da izrenda cveklu, doda malo limuna i nisam sigurna šta je bio treći sastojak bućkuriša – i to je to. Onda sam je malo naplašila, pa je uz konsultaciju i nadzor malo ozbiljnijeg doktora dobila klasičnu terapiju za anemiju izazvanu nedostatkom gvožđa (na osnovu drugih parametara zaključeno je da je manjak gvožđa u pitanju). Terapija anemije s tako niskim hemoglobinom ne može biti sok od cvekle! Da se razumemo, čak i da je Hb na donjoj granici, osoba mora da jede džigericu – životinjsko gvožđe dok joj se ne smuči, pa opet, jer se životinjsko gvožđe drugačije apsorbuje u odnosu na biljno, kako mi to kažemo, ima veću bioraspoloživost, prosto na istu količinu gvožđa prisutnoj u namirnici biljnog i životinjskog porekla mnogo veću količinu će organizam uzeti iz životinjske namirnice, a manje odbaciti (zbog mehanizma apsorpcije). Međutim, pored toga, ovakve vrednosti hemoglobina zahtevaju terapijsku primenu soli gvožđa, a ta terapija se pije tačno određen broj dana i dozira na definisan način, zapravo postoji formula po kojoj doktor to lako izračuna.
Dakle, doktor mora najpre da utvrdi da li je anemija zaista posledica nedostatka gvožđa, u suprotnom, osim što je neprijatna (česta pojava mučnine), bespotrebna terapija može biti jako opasna. Trovanje gvožđem naziva se hemohromatoza i jedan od sekundarnih uzroka može biti prekomerni unos gvožđa (npr. lečenjem anemije kao da je uzrok manjak gvožđa, a čovek ima npr. pernicioznu anemiju).
Trudite se da laboratorijske analize radite po zahtevu doktora i da Vam nalaze tumači dobar doktor. Ukoliko dođete u situaciju da Vam doktor predloži da sa vrednostima Hb 90 g/L rendate cveklu, odmah znate – promenite doktora!“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
