Naučnici su razvili novi algoritam koji može da predvidi progresiju od MCI do Alchajmerove bolesti u roku od šest godina sa tačnošću od 78,5 procenata,
Još nismo sigurni šta tačno uzrokuje Alchajmerovu bolest, ali lekari postaju sve bolji u otkrivanju ranih znakova – uključujući, izgleda, i one u našem govoru.
Naučnici sa Univerziteta u Bostonu razvili su novi algoritam AI (veštačka inteligencija) koji analizira govorne obrasce osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem (MCI). Može da predvidi progresiju od MCI do Alchajmerove bolesti u roku od šest godina sa tačnošću od 78,5 procenata, prenosi Science alert.
Studija nastavlja prethodno istraživanje tima, gde su koristili glasovne snimke preko 1.000 pojedinaca za precizno otkrivanje kognitivnih oštećenja. Njihov novi algoritam je obučen na transkribovanim audio snimcima 166 osoba sa MCI, starosti 63–97 godina. Kako je tim već znao ko je razvio Alchajmerovu bolest, trebalo je da prepoznaje znakove u govoru koji povezuju tih 90 ljudi.
Jednom obučen, algoritam je zatim mogao da se primeni obrnuto: da pokuša da predvidi rizik od Alchajmerove bolesti iz transkripata govornih uzoraka koje nikada ranije nije obrađivao. Dodati su i drugi važni faktori, uključujući starost i pol da bi se dobio konačni prediktivni rezultat.
„O rezultatu možete razmišljati kao o verovatnoći, verovatnoći da će neko ostati stabilan ili preći u demenciju“, kaže informatičar Joanis Pašalidis sa Bostonskog univerziteta.
„Želeli smo da predvidimo šta će se dogoditi u narednih šest godina – i otkrili smo da možemo razumno da napravimo to predviđanje sa relativno dobrim samopouzdanjem i tačnošću. To pokazuje moć veštačke inteligencije.“
S obzirom da trenutno ne postoji lek za Alchajmerovu bolest, možda ćete se zapitati koja je korist od ranog otkrivanja, kada je krajnji rezultat isti – ali postoje tretmani koji donekle mogu pomoći u lečenju Alchajmerove bolesti, s kojima se onda može započeti ranije.
Štaviše, rano otkrivanje daje više mogućnosti da se prouči bolest i njeno napredovanje i odatle razvije potpuno efikasan tretman. Oni za koje se zna da će verovatno razviti Alchajmerovu bolest mogu da učestvuju u kliničkim ispitivanjima unapred.
„Ako možete da predvidite šta će se desiti, imate više mogućnosti i vremenskog okvira da intervenišete sa lekovima, i bar pokušate da održite stabilnost stanja i sprečite prelazak na teže oblike demencije“, kaže Pašalidis.
Ovde korišćeni snimci bili su prilično grubi i lošeg kvaliteta. Sa čistijim snimcima i podacima, tačnost algoritma će verovatno postati još bolja. To bi moglo dovesti do boljeg razumevanja kako Alchajmerova bolest utiče na nas u vrlo ranim fazama – i zašto se ponekad razvija iz MCI, a ponekad ne.
„Nadamo se, kao i svi, da će biti dostupnih sve više tretmana za Alchajmerovu bolest“, kaže Pašalidis.
Istraživanje je objavljeno u Alzheimer’s & Dementia.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare