0
Anders Valensten, zamenik vodećeg švedskog epidemiologa Andersa Tegnela je izjavio da ta zemlja "ima neku vrstu imuniteta", ali da im imunitet krda nikada nije bio cilj.
Valensten kaže da Švedska nije imala drugi talas koronavirusa zahvaljujući tom stečenom imunitetu i da zato trenutno nemaju drastičan skok novoobolelih kao što je slučaj u Velikoj Britaniji, Španiji, Francuskoj, Italiji.
On je izjavio da im imunitet krda nikad nije bio cilj, uprkos tome što su švedski zvaničnici to isticali u dosta navrata od početka pandemije.
Pročitajte još:
Valensten kaže da se Šveđani nisu umorili od restrikcija jer su one bile iste od početka pandemije i da se na taj način izbegla konfuzija.
Za razliku od ostalih država, Švedska nije imala potpuno ograničenje kretanja, umesto toga su se oslanjali na ličnu odgovornost građana, a barovi, škole, restorani i ostali objekti su ostali otvoreni.
Dr Anders Tegnel je vodio naciju kroz pandemiju, a usred haosa je izjavio da je „svet poludeo sa zatvaranjem“. Takođe, u javnost su procureli mejlovi koji su otkrili da je Tegnel pitao da li bi veća smrtnost među starijim ljudima bila prihvatljiva ako bi dovela do bržeg sticanja imuniteta stada.
Valensten ipak kaže da su restrikcije u Švedskoj iste sve vreme i da je to možda razlog što poslednjih meseci nemaju ogroman skok.
„Imamo iste restrikcije sve vreme i možda zato ne vidimo velike promene – jer je transmisija limitirana na isti način. Naravno, s obzirom na to da znamo da smo imali mnogo transmisija u Švedskoj, neki ljudi su stekli imunitet i možda to usporava širenje virusa u ovom periodu, posebno u nekim delovima gde je bilo više zaraženih“, rekao je Valensten.
On ističe i da se Šveđani nisu demoralisali i umorili od restrikcija.
„Mislimo da je premor od pandemije problem. Do sada smo shvatili da ljudi prate naše preporuke i da veruju zvaničnicima. Do sada je bilo jako dobro i tako će i ostati. Izbalansirane preporuke ljudi mogu da prihvate i imaju smisla, lakše im je da ih primene na duže staze“, kaže on.
Valensten tvrdi i da „imunitet krda“ nikad nije bio deo švedske strategije.
„Od početka smo pokušali da osiguramo da naše bolnice mogu da se nose sa situacijom i da zaštitimo starije i ranjive. To nam je bio glavni cilj, ali smo tokom pandemije u Švedskoj imali mnogo zaraženih. Sad naravno to generiše imunitet. Niko ne zna koliko je potrebno za imunitet krda i koliko dugo imunitet traje, tako da to ne bi bio baš pametan cilj. Imamo neku dozu imuniteta zahvaljujući načinu na koji smo se nosili, ali to nije bio cilj“, zaključio je.
Naučnici su na početku pandemije procenili da bi bar 70 odsto populacije moralo da bude imuno na koronavirus da bi se pričalo o imunitetu krda. Zapravo, ovaj obrazac deluje prilično nedostižno s obzirom na to da antitela ne traju večno.
Švedska je imala mnogo više umrlih od posledica kovida 19 nego njihove komšije. U toj zemlji je preminulo 5.918 ljudi, za razliku od Norveške gde je umrlo njih 278 i Finske – 346.
*
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
