Dijabetes, problemi sa srcem i viškom kilograma, nikako ne bi trebalo da idu zajedno u vreme pandemije koronavirusa. Tokom poslednjih 10 meseci uverili smo se da su gojaznost i šećerna bolest među najrizičnijim faktorima za smrtni ishod zbog infekcije kovid 19. Ako uzmemo u obzir epidemiološke mere koje nalažu izolaciju i smanjenu fizičku aktivnost u vreme novogodišnjih praznika i slava, tokom kojih se često prejedamo i nagomilavamo kilograme, zdravstvena situacija postaje alarmantna.
To je prepoznao i Republički fond za zdravstveno osiguranje i najavio da se do kraja godine može očekivati nova lista lekova, a da će se novi lekovi za dijabetes razmatrati kao prioritet. Hoće li i pacijenti u Srbiji uskoro dobiti inovativne lekove koji leče ne samo dijabetes, već i komplikacije ove bolesti, u intervjuu za Nova.rs govori doktor Goran Cvijović, specijalista interne medicine i endokrinologije.
– Svi ljudi u Srbiji a naročito gojazni, imali oni dijabetes ili ne, treba da se pridržavaju zvaničnih epidemioloških preporuka jer su oni najrizičnija grupa za tešku kliničku sliku kovid 19 infekcije. To konkretno znači proslaviti Slavu, Novu godinu i Božić u najužem krugu porodice. Što se tiče ishrane i alkoholnih pića treba biti umeren, čak i više nego u ostalom periodu godine jer postoji značajno manje mogućnosti za fizičku aktivnost – savetuje dr Cvijović.
DIJABETES EPIDEMIJA 21. VEKA
U Srbiji, prema zavničnoj statistici, svaka deseta osoba je obolela od dijabetesa. Svake godine se dijagnostikuje 65.000 novih slučajeva. 90-95% obolelih ima dijabetes tip 2, koji je mnogo češći od dijabetesa tipa 1. Iako je nekada bio rezervisan isključivo za stariju populaciju, od tipa 2 dijabetesa danas oboljevaju i mladi.
– Tip 2 dijabetesa je hronična bolest, koja se karakteriše hronično povišenim nivoom šećera u krvi. Kod obolelog još postoji određeni kapacitet pankreasa za proizvodnju insulina ali nedovoljan za održavanje normalne glikemije. Smatra se da je u momentu kada dođe do pojave tipa 2 dijabetesa kapacitet za proizvodnju pankreasa, odnosno broj beta ćelija koje proizvode insulin pao na 50% od ukupnog broja koji stičemo nakon rođenja. Zato za tip 2 dijabetesa kažemo da se karakteriše relativnim nedostatkom insulina, za razliku od tipa 1 dijabetesa gde postoji potpuni odnosno apsolutni nedostatak insulina koji od početka zahteva terapiju insulinom – objašnjava dr Cvijović.
Prema njegovim rečima, procenjuje se da još oko 10% populacije u Srbiji ima tip 2 dijabetesa ali da, nažalost, kod velikog broja ljudi nije dijagnostikovan. Najčešće se otkriva slučajno jer na početku obično nema simptome.
– Kod najvećeg broja pacijenata se danas tip 2 dijabetes dijagnostikuje tokom sistematskih pregleda, odnosno rutinske biohemijske kontrole. Razlog za to je što u početku bolesti najveći broj ljudi nema simptome.
Doktor Cvijović kaže da je ovaj oblik dijabetesa veoma opasan, pre svega što bez upozorenja, odnosno značajnih simptoma, oštećuje kardiovaskularni sistem.
– Za ovaj oblik dijabetesa se kaže da je ekvivalent koronarnoj bolesti, što u prenesenom značenju govori da kada neko ima tip 2 dijabetesa ima istu šansu da dobije infarkt srca kao i neko ko je već imao infarkt a nema dijabetes. Jedan od dodatnih razloga za ovu činjenicu je što je tip 2 dijabetesa skoro uvek udružen i sa drugim faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja kao što su gojaznost, povišen nivo masnoća u krvi i povišen krvni pritisak. Svaki od ovih faktora je nezavisno loš za srce i krvne sudove, a kada su udruženi njihov efekat se značajno pojačava – kaže dr Cvijović, i dalje navodi:
REVOLUCIONALNA NOVA KLASA LEKOVA KOJA ODLAŽE INEKCIJE INSULINA
– Do pre 15 godina mi nismo imali veliki izbor lekova za lečenja tipa 2 dijabetesa, tu su bili pre svega metformin, preparati sulfonil ureje i konačno, ako kombinacija prethodna dva ne uspe, uvodio se insulin. Na sreću od tada je došlo do pojave novih klasa lekova koji su doveli do zaista revolucionarnog pomaka u farmakoterapiji tipa 2 dijabetesa. Naime, lečenje dijabetesa ne podrazumeva samo postizanje dobre glikemije. Naprotiv, u prethodnom periodu smo bili svedoci da su terapije, u kojima se težilo da se kod pacijenata postigne normalan nivo glikemije, dovele do povećanog rizika za srčanu smrt jer su bile udružene sa povećanim brojem hipoglikemija. Danas je stav da se pacijentu savetuje terapija koja će da postigne željeni nivo glikemija uz odsustvo ili minimalan broj blagih hipoglikemija ali da istovremeno dovede i do smanjenja telesne mase, da dovede do smanjenja nivoa masnoća u krvi i poboljšanja krvnog pritiska. Kada to gledamo na ovaj način deluje kao je u pitanju više lekova, ali u stvari radi se o jednom leku koji reguliše sve što smo naveli.
Kakve efekte inovativni lekovi konkretno imaju na kardiovaskularne bolesti i gojaznost?
– Lekovi novijih generacija, naročito oni iz grupe GLP 1 RA, poboljšavaju lučenje insulina iz pankreasa i čuvaju preostale beta ćelije u njemu. Pokazali su se kao najefikasnija grupa lekova u smislu smanjenja nivoa glikemije posle insulina uz veoma mali rizik za pojavu hipoglikemija. U proseku smanjuju nivo HbA1c za 1,8%. Istovremeno dovode do značajnog smanjenja telesne mase, povećavaju osećaj sitosti i usporavaju pražnjenje želuca, poboljšavaju nivo masnoća u krvi i snižavaju krvni pritisak. Koliko je potentan efekat na smanjenje telesne mase govori činjenica da su neki od njih registrovani i kao lekovi za lečenje gojaznosti kod ljudi koji nemaju dijabetes. Međutim, ono što je navažnije je da smanjuju rizik od srčane smrti, nefatalnog infarkta i nefatalnog šloga jer, to je konačno i razlog zašto lečimo pacijente sa tipom 2 dijabetesa. Najnoviji lekovi iz ove grupe donose i komfor pacijentima jer imaju produženo dejstvo pa se primenju samo jednom nedeljno – navodi naš sagovornik.
Lekovi iz grupe GLP 1 RA su uglavnom dostupni na recept u zemljama u regionu. Očekujete li da uskoro budu dostupni na isti način i pacijentima u Srbiji?
– S obzirom na to da najrelevantniji stručni vodiči ukazuju na neophodnost primene ovih lekova za lečenje jedne grupe naših pacijenata sa tipom 2 dijabetesa, očekuje se da u skorije vreme ovi lekovi budu uključeni na pozitivnu listu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje – kaže dr Cvijović.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar