0
Za menstrualne čašice prvi put sam čula od drugarice koja je bila apsolutno oduševljena. "Ne osećaš ništa, lako se održavaju, a doprinosiš očuvanju životne sredine", ubeđivala me je. I ubedila me je da probam. Ipak, nije prošlo bez drame.
Moja drugarica Ivana koristi menstrualnu čašicu već sedam godina i ne propušta priliku da je reklamira kao izum koji joj je promenio život. Dala mi je nekoliko kratkih instrukcija za pravilnu dezinfekciju i uputila me na sajtove i grupe na društvenim mrežama na kojima žene dele svoja iskustva. Jelena Mandić, koja je donela čašice u Srbiju, umirila je moje dileme dodatnim savetima i otvorenošću da je pozovem ako negde zapne.
Nadala sam se, svakako, da neće dotle doći i bila ubeđena da sam sve shvatila, dok nisam otvorila pakovanje i suočila se s tim parčetom silikona. Nikako mi nije bilo jasno kako je zamišljeno da se postavi, iako sam za probu uzela najmanju veličinu. Jednostavno, izgledala je preveliko.
„Nisi jedina, i ja sam se prvo bojala da je prevelika i kako ću je staviti… Pogledaj tutorijale na Jutjubu, imaš razne načine savijanja, pa je stavljaš na način koji tebi najbolje paše“, objasnila mi je Ivana.
Ok, pogledala sam nekoliko i odlučila sam da je savijem prema uputstvu na pakovanju. Sterilisala sam čašicu iskuvavanjem u šerpi, i nakon malo akrobacija u WC-u, uspela sam da je postavim iz čučećeg stava.
„Videćeš, ona se sama smesti kako treba i oblikuje po zidovima vagine. Ne treba da je guraš previše“, odzvanjale su mi Jelenine reči.
Ipak sam malo promrdala kukovima nadajući se da ću tako pomoći čašici da se namesti i već u sledećem momentu sam delila oduševljenje devojaka s kojima sam razgovarala o tome. Zaista se ništa ne oseća.
Opušteno sam hodala. Išla u toalet. Skakala. Ležala. Nema nezgodnog položaja, izgleda. Po prvi put sam se zaista osetila kao one nasmejane devojke iz reklame za uloške koje tvrde da sve „savršeno prijanja“ i da čak i u „onim danima“ mogu da plešu i trče. Meni je u „onim danima“ uglavnom problematično i da ležim. Možda je ovo zaista izum koji će mi promeniti život.
Sve je imalo smisla, i prednosti u odnosu na uloške i tampone bile su sve jasnije. Nema neprijatnih mirisa, ni gomilanja bakterija, jer krv uopšte ne dolazi u kontakt s vazduhom. Nema hemikalija. Jeftinije je, garancija je dve godine, a ako je pravilno koristiš, može i duže. Prazni se po potrebi, na nekoliko sati, pratiću već kako će to kod mene ići… Eto, to će biti i idealno rešenje za more, jer navodno možeš da se opustiš i ne trčiš svaki čas u WC da vidiš da li ti je „probilo“.
Da, sve je imalo smisla do trenutka kad je trebalo izvaditi je.
„Povučeš i moraš malo da stisneš čašicu da bi mogla da je izvučeš, ako to ne uradiš napraviće se vakum i nećeš moći da je mrdneš“, podsećala sam se Jeleninih reči. U teoriji je sve bilo jasno, u praksi sam izgleda, naviknuta na tampone, gurnula čašicu previše i nikako nisam mogla da dohvatim deo koji je trebalo da stisnem. Uhvatila me je panika.
Pročitajte još:
„Moraš da vidiš u kojem položaju ti najviše odgovara, čučneš, izbaciš kukove, napneš se malo da se čašica spusti“, navodila me je Jelena. Kad sam konačno uspela da stisnem donji deo, čašica je sama lagano kliznula napolje. Uzdah olakšanja, eksperiment uspešan.
„Sve žene u početku budu nesigurne, ali posle dva-tri puta svaka uđe u štos. To je stvar prakse, u hodu vidiš kako ti najviše odgovara da je postavljaš i izvlačiš, koliko često treba da je prazniš u zavisnosti od toga kakvi su ti ciklusi… Bolje upoznaš svoje telo i počneš drugačije da gledaš na te stvari“, objasnila mi je Jelena.
Kao slučajeve u kojima treba biti oprezan navodi situaciju kad žena ima jako nizak grlić materice ili kad ima ugrađenu spiralu, ali tvrdi da čak i device mogu da je koriste. Desi se, kaže, da curi, ali u tom slučaju ili nije dobro nameštena ili je puna. No, o tom potom… Zasad još treba da vežbam postavljanje i vađenje, ali uz sve dobre strane koje obećava čašica – ne planiram da odustanem.
