0
Svetska zdravstvena organizacija preporučila je ljudima da ne nose zaštitne maske, osim ako su zaraženi koronavirusom ili neguju bolesnu osobu. S druge strane, vodeći kineski stručnjak za koronu smatra najvećom greškom SAD i Evropljana to što odmah nisu svi počeli da nose maske. Koga slušati?
„Velika greška SAD i Evrope je što ljudi ne nose maske. Ovaj virus prenosi se kapljicama i bliskim kontaktom. Morate da nosite masku jer, kad govorite, uvek iz usta izlaze kapljice. Mnogi ljudi imaju asimptomatske ili predsimptomatske infekcije. Ako nose maske za lice, to može da spreči da kapljice koje nose virus zaraze druge“, rekao je Georg Gao, šef kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti u intervjuu za magazin Science.
Paralelno, članovi Svetske zdravstvene organizacije (SZO) apeluju na ljude da ne nose maske, već da ih ostave onima kojima su neophodne – zaraženima i zdravstvenim radnicima.
„Nema konkretnih dokaza koji bi upućivali na to da je masovno nošenje maski potencijalno korisno. Ali nepravilno korišćenje maske može doneti više štete nego koristi u borbi protiv širenja koronavirusa“, rekao je dr Majk Rajan, direktor SZO za vanredne situacije, na konferenciji za novinare održanoj u Ženevi. On je ukazao na globalni problem nedostatka maski i ostalih medicinskih potrepština, posebno ističući koliko je „strašna pomisao na to da zdravstveni radnici nemaju maske“.
„Dakle, upotrebu maski preporučujemo onima koji su oboleli jer nošenjem maske sprečavaju širenje bolesti na druge. Istovremeno preporučujemo da maske nose oboleli koji borave kod kuće i pojedinci koji o njima brinu“, podvukla je dr Maria Van Kerkhov, epidemiološkinja koja radi za SZO.
Međutim, i ako na trenutak ostavimo po strani nestašicu zaštitnih sredstava koja je, čini se, u osnovi ovog apela, postavlja se pitanje – koga poslušati? Kineskog stručnjaka koji maske smatra nezamenljivim u borbi protiv koronavirusa ili SZO koja kaže da „nema dokaza da je masovno nošenje maski korisno“? Nositi maske ili ne?
„Ja se slažem s kolegama iz Kine, maske treba koristiti. Međutim, nisam za to da se nose uvek. Treba ih nositi u zatvorenim prostorima, ali nema potrebe da čovek koji ide sam ulicom nosi masku. Nosite masku kad uđete u zgradu, šetate hodnicima, ulazite u lift, u kancelariju“, kaže epidemiolog dr Radmilo Petrović, kojeg smo zamolili da nam pomogne oko ove dileme i objasni čitavu konfuziju.
„Klice virusa i bakterija izlaze putem izdisaja, to su kapljice koje se razleću u ogomnim količinama prilikom kijanja, kašljanja i glasnog govora. One krupnije padaju brzo na zemlju, sitnije polako gube težinu sušeći se u vazduhu, a najsitnije mogu i više sati da lebde dok se ne osuše ili zaustave na ravnim površinama. Zato u zatvorenim prostorima, gde nema vazduha, ako je neko zaražen kinuo, možete da se zarazite i samo ako uđete i udahnete. Na otvorenom prostoru, gde postoji bilo kakva cirkulacija vazduha, klice se razrede i nestanu“, pojašnjava dr Petrović.
Kako tu maska može da pomogne? I kome? Zavisi od maske.
„Hirurške maske su razvijene da spreče klice virusa i bakterija da se šire iz grkljana, usta, nosa, dakle, da lekari ne bi zagadili operacionu salu. One sprečavaju klice da izlaze u prostor. S druge strane, kad je bio SARS aktuelan, ja sam 2003. sarađivao s našom firmom koja proizvodi zaštitne maske i tad smo konstruisali nove maske, koje sam krstio „epidemiološke maske“. Epidemiološke maske imaju mnogo sitnije pore, sprečavaju i najsitnije čestice da prodru i osmišljene su tako da prvenstveno sprečavaju ulazak klica. Svojevremeno smo iz Hong Konga uvozili maske sa nanofilterom koji je u sebi imao i srebro, koje ubija klice“, kaže dr Petrović.
Ipak, to ne znači da hirurška maska nema nikakvog efekta kao zaštita za pojedinca koji je nosi.
Pročitajte još:
„Epidemiološke maske odbijaju oko 95 odsto zaraznih materija, a hirurške 60-70 odsto. Ali one tako, propuštanjem određene količine klica, mogu obezbediti takozvano prokuživanje. Dr Darija Kisić Tepavčević je pominjala tu „tihu imunizaciju“. Naime, za svaku vrstu klica postoji minimum koji može da prenese zarazu. Što se udahne više virusa, klinička slika je teža, kraća je inkubacija… Ali, ako se udahne manje od toga, organizam ima odbrambeni mehanizam da savlada virus. „Tiha imunizacija“ ili prokuživanje dešava se kad udišete u više navrata minimalnu, subinfektivnu dozu, i polako stičete otpornost na virus. To važi i za koronavirus“, ističe dr Petrović.
Maske iz domaće radinosti, s druge strane…
„…Nemaju nekog smisla. Maske se prave tako da idu od pola nosa do dva prsta ispod brade, imaju falte da mogu da se razvuku i bakarnu žicu da možete da je modelirate da bude pripijena oko nosa. Bez toga maska nije naročito korisna“, objašnjava nam. Ukoliko nemate hiruršku ili epidemiološku masku, držite se preporučenih mera i distancirajte od drugih, posebno kad kašljete ili kijate. „I nikako u rukav, to je totalna glupost. Moja preporuka je šal ili maramica – ako je papirna maramica, odmah je bacite; ako je šal, iskuvajte ga čim dođete kući.“
