Hrvatska lekarka objasnila zašto je Kovid-19 koban za stare

Opsežno britansko istraživanje koje je nedavno objavljeno u stručnom magazinu Lancet Infectious Diseses pokazalo je da procenat smrtnosti od koronavirusa i bolesti koju on izaziva, Kovid-19, varira u zavisnosti od toga koliko godina ima zaraženi. Nova bolest smrtonosna je za 13,4 odsto pacijenata starijih od 80 godina u odnosu na 1,25 odsto onih u pedesetim i 0,3 odsto onih u četrdesetim godinama života. Najoštrija podela obolelih događa se u dobi od 70 godina. Tako se Kovid-19 pokazuje smrtonosnim za oko četiri odsto pacijenata dok je smrtnost kod pacijenata u sedamdesetim godinama dvostruko veća, čak 8,6 posto.Često se u javnosti govori o tome kako stariji ljudi češće imaju pridružene bolesti, što može biti jedan od razloga zašto je letalitet veći u toj grupi. Međutim, naučnici smatraju da se veliki deo razloga krije i u činjenici da naš imunološki sistem, baš kao i sve ostalo u telu - stari s godinama. Dr Vanda Juranić Lisnić, docent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Rijeci i portparolka hrvatskog Naučnog centra izvrsnosti za virusnu imunologiju i vakcine, detaljno je objasnila kako funkcionište imunitet i kako se s godinama menja."Naš imunološki sistem sastoji se od celog niza ćelija, koje u grubo nazivamo leukociti ili bela krvna zrna. Sve one potiču od jednog tipa pra-ćelije koja se nalazi u koštanoj srži, a zovu se hematopoetske ili krvotvorne matične ćelije. Imune ćelije, kao i sve druge ćelije, imaju svoj vek trajanja, a kada odumru, nadomeštaju se iz matičnih ćelija. Kako starimo, tako kapacitet za deobu i obnovu svih naših ćelija, pa tako i matičnih, opada. Mnoge ćelije imunološkog sistema jednostavno slabije obavljaju svoje funkcije što smo stariji, kao da su se zamorile", objašnjava dr Juranić Lisnić, prenosi Jutarnji.hr.Dok neki delovi imunološkog sistema postaju sve slabiji s godinama, drugi delovi postaju previše aktivni."Naime, što duže živimo, susreli smo se sa više uzročnika bolesti. Ovi susreti često uzrokuju upalno stanje koje s vremenom može preći u dugotrajnu, sterilnu upalu (tzv. upalno starenje odnosno inflamm-aging) i dovesti do bolesti koje su česte kod starijih osoba poput ateroskleroze, dijabetesa ili osteoporoze. Ova deregulacija može dovesti i do snažne upale tokom imunološke reakcije zbog čega naš imuni sistem napravi štetu i zdravom tkivu. Takva nekontrolisana upala opasna je u tkivima poput pluća, koja su onda i na udaru virusa kao i na udaru imunološkog sistema", pojašnjava dr Juranić Lisnić.Povrh svega, tokom života se takođe susrećemo i sa brojnim infekcijama, što dovodi do stvaranja memorijskih limfocita koji "pamte" tu infekciju i omogućavaju nam da se s njom brže izborimo sledeći put. Ta sjajna taktika našeg organizma vremenom takođe može da ima loše posledice."Što više infekcija, to više različitih memorijskih limfocita. Ti nakupljeni memorijski limfociti zauzimaju mesto u našem imunološkom sistemu, pa ima sve manje mesta za nove aktivne limfocite i odgovor na nove infekcije. Sve ovo dovodi do slabijeg i sporijeg odgovora na infekciju, a kada su u pitanju virusi, svaki sat je bitan. Virusi se naime vrlo brzo umnožavaju, iz jedne zaražene ćelije mogu nastati stotine novih virusnih čestica u svega par sati pa u telu sa oslabljenim i usporenijim imunim sistemom virus ima značajnu prednost", zaključila je dr Juranić Lisnić.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram