3
Kortikosteroidi se prepisuju za mnoge zdravstvene probleme, međutim lista neželjenih efekata je takođe duga.
Kortikosteroidi su lekovi koji sadrže sintetičke verzije hormona koje proizvodi nadbubrežna žlezda i među najkorišćenijim lekovima su – koriste se za tretiranje najrazličitijih zdravstvenih problema, od sezonskih alergija do upala opasnih po život.
Često se prepisuju za astmu, polensku groznicu, ekceme, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP), giht, lupus, zapaljensku bolest creva, multipla sklerozu, a i autoimune bolesti se često leče ovom klasom lekova.
Međutim, spisak neželjenih efekata kortikosteroida je bar jednako dugačak.
Pročitajte još:
Iako se neki neželjeni efekti mogu javiti kod lokalnih, inhalacionih i injektiranih steroida, većina ih dolazi od onih koji se oralno uzimaju. Jako je važno da razgovarate sa svojim lekarom pre upotrebe kortikosteroidnih lekova i da ga detaljno upoznate sa svojim zdravstvenim stanjem, te da ih uzimate tačno prema uputstvu.
Svi tipovi kortikosteroida mogu da vas izlože riziku od razvoja gljivičnih infekcija. Neki takođe mogu izazvati visok nivo šećera u krvi ili hiperglikemiju, napominje Healthline.
Neželjeni efekti oralnih steroida mogu biti i atrofija kože i mišića, povećan rizik od infekcija, visok krvni pritisak, promene raspoloženja ili ponašanja, osteoporoza, glaukom, dijabetes.
Dugotrajna upotreba kortikosteroida povezana je sa čitavim nizom zdravstvenih problema – dobijanjem na težini, oticanjem lica (zadržavanje tečnosti), slabljenjem imuniteta i ranjivošću na infekcije, visokim pritiskom i srčanim problemima, insulinskom rezistencijom, kataraktom, depresijom, nesanicom, iritacijom stomaka, slabljenjem kostiju…
Odrasli i stariji imaju veću verovatnoću da razviju probleme sa visokim krvnim pritiskom i osteoporozom, pri čemu žene imaju veće šanse da razviju ovu bolest kostiju. Deca mogu doživeti usporavanje rasta, a pošto potiskuju imuni sistem, kortikosteroidi takođe mogu dovesti do težih infekcija.
Neželjeni efekti inhalacionih kortikosteroida mogu uključivati i kašalj, teškoće u govoru (disfonija), a lokalna upotreba kortikosteroida (kreme) može izazvati bubuljice, rozaceu, atrofiju, strije, perioralni dermatitis, odloženo zarastanje rana.
Injekcije kortikosteroida, osim privremenog bola, kao neželjene efekte mogu imati i gubitak boje kože na mestu injekcije, visok šećer u krvi, crvenilo lica, nesanicu, infekciju.
Neće svi razviti neželjene efekte od uzimanja kortikosteroida. Neželjeni efekti su verovatniji ako se kortikosteroidi uzimaju u visokim dozama tokom dužeg vremenskog perioda i tad mogu izazvati ozbiljne zdravstvene rizike.
Ali, šta znači „duži period“ u ovom slučaju?
Vreme upotrebe kortikosteroida je individualno i zavisi od vrste bolesti, težine simptoma i odgovora pacijenta na terapiju. U nekim slučajevima, kortikosteroidi se primenjuju samo nekoliko dana, dok se u drugima mogu koristiti i duže, ali pod strogim nadzorom lekara.
Ipak, baš zato što dugotrajna upotreba može dovesti do brojnih neželjenih efekata, uobičajeno je da se ovi lekovi propisuju samo za kratkotrajnu upotrebu radi smanjenja akutne upale ili kontrolisanja simptoma određenih bolesti.
Najčešće, oralni kortikosteroidi se propisuju na jednu do dve nedelje – i to samo za veoma teške simptome, navodi GooodRx Health.
Pročitajte još:
Više od 30 dana se generalno smatra dugotrajnom upotrebom steroida, ali za određena hronična zdravstvena stanja, kao što je reumatoidni artritis, kortikosteroidi mogu biti neophodni mesecima ili čak godinama.
Što duže uzimate steroide, veća je verovatnoća da ćete imati neželjene efekte, pa s obzirom na potrebu za smanjenjem tog rizika, mnogi razmišljaju o alternativnim tretmanima.
Med Shadow navodi alternative za kortikosteroide koje treba razmotriti u zavisnosti od vašeg zdravlja.
Ako imate stanje koje izaziva upalu, kao što je autoimuna bolest, astma ili alergije, razmislite o antiinflamatornoj dijeti. Izbegavajte hranu za koju se zna da izaziva upalu (poput crvenog mesa, belog hleba i peciva, pržene hrane, margarina i zaslađenih napitaka) i povećajte unos hrane protiv upale (paradajza, orašastih plodova, masne ribe, maslinovog ulja, zelenog lisnatog povrća i voća).
Neke studije su otkrile da postoje određene biljke i suplementi koji mogu pomoći u smanjenju upale. To su omega-3 masne kiseline (riblje ulje), zeleni čaj, kurkuma, čili paprika, mačja kandža, resveratrol, tamjan…
Promene životnog stila su dobra ideja i u ovom slučaju, a podrazumevaju redovno vežbanje, zdravu ishranu, izbegavanje cigareta, dobar san i upravljanje stresom.
