0
Zagađenje vazduha može da utiče na kvalitet i sposobnost spermatozoida da se kreću u pravom smeru, pokazala je nova studija koja je proučavala ejakulat više od 30.000 muškaraca u Kini.
Istraživanje je objavljeno ove nedelje u časopisu JAMA Networks, a ukazuje na to, između ostalog, da što je manja veličina štetnih čestica u vazduhu, to je veća povezanost sa lošim kvalitetom spermatozoida.
„Naši nalazi ukazuju na to da sitnije čestice mogu da budu snažnije od većih u izazivanju slabe pokretljivosti spermatozoida”, napisali su autori rada, prenosi N1.
Istraživači veruju da ovi nalazi ističu još jedan važan razlog za potrebu smanjenja izloženosti zagađenom vazduhu muškaraca u reproduktivnom periodu života.
Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Tongji u Šangaju pregledali su podatke o ukupno 33.876 muškaraca iz 340 kineskih gradova, prosečne starostiod 34 godine, sa različitim stepenima izloženosti zagađenom vazduhu, a čije su žene zatrudnele uz pomoć veštačke oplodnje između januara 2013. i decembra 2019.
Zatim su tražili ponavljajuće uzorke između kvalitete spermatozoida u odnosu na to da li su učesnici bili izloženi količinama čestica manjeg promera od 2,5 mikrometara, između 2,5 i 10 mikrometara i 10 mikrometara, u različitim ključnim trenucima 90 dana pre poseta bolnice radi obavljanja oplodnje.
Kako bi utvrdili kvalitet spermatozoida, istraživači su se usredsredili nafaktore kao što su broj spermatozoida, koncentraciju i pokretljivost spermatozoida.
Pročitajte još:
Iako istraživači nisu mogli da pronađu značajnu vezu između zagađenog vazduha i kvaliteta semene tečnosti u smislu broja ili koncentracije spermatozoida, otkrili su da što je učesnik više bio izložen manjim česticama, to je niža i progresivna i ukupna pokretljivost spermatozoida.
Progresivna pokretljivost spermatozoida je sposobnost kretanja spermatozoida unapred, dok se ukupna pokretljivost spermatozoida jednostavno odnosi na sposobnost spermatozoida da se kreću uopšte.
Tačnije, kada su izloženi česticama manjeg promjra od 2,5 mikrometara, procenjeno je smanjenje pokretljivosti spermatozoida za 3,6 odsto, dok je pri izlaganju česticama promera 10 mikrometara bilo 2,44 odsto manje pokretljivosti spermatozvoida. To znači da je moguće da u zavisnosti od veličini čestica, razlikuju se i efekti na kvalitet spermatozoida.
Podaci pokazuju da su efekti zagađenja izraženiji kada se izlaganje dogodi tokom spermatogeneze. To može da znači da čestice utiču na spermu na genetskom nivou, prema istraživačima, ali to su samo nagađanja i potrebno je još istraživanja u ovom području.
Ističući važnost ovog novog istraživanja, Alan Pejsi, profesor sa Univerziteta Šefild koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je da “ ovaj rad dodaje bazu dokaza koji ukazuju na to da je veza stvarna i impresivan je jer koristi podatke o kvalitetu spermatozoida od preko 30.000 muškaraca“.
„Ali čini se da je nivo pada pokretljivosti spermatozoida prilično niska“, dodao je Pejsi, naglašavajući da korelacija nije uzročna. Napomenuo je da u radu nisu dati podaci o morfologiji, obliku i veličini spermatozoida zbog čega je nemoguće utvrditi da li je zagađenje moglo da bude odgovorno za deformaciju spermatozoida, pa je zbog toga smanjena njihova pokretljivost ili postoje neki drugi razlozi.
Prema Pejsijevim rečima, važno je uzeti ove nalaze sa oprezom. Iako podaci upućuju na to da zagađenje može da ima negativan efekat na pokretljivost spermatozoida, još uvek nema dovoljno informacija da bi se zaključilo da li može uopšteno da ima značajan klinički efekat i rezultirati ukupnim smanjenjem sposobnosti muškaraca u područjima visokog zagađenja da postanu očevi, piše The Guardian, prenosi N1 Zagreb.
Više sličnih istraživanja moglo bi da bude od pomoći u odgovoru na to pitanje u budućnosti.
***
Bonus video: Zagađena Sava, neobična mrlja na površini reke
Pratite nas i na društvenim mrežama:
