Zaustavili su šest kardiologa i pitali ih šta nikada ne bi jeli ili pili u životu: Svi su rekli istu stvar koja je jako opasna, a srpski kardiolozi ovo izbegavaju u širokom luku

Prema ispitanicima u videozapisu, bitno je da pređete s cigareta na vejping, zaštitimo svoje srce i živimo zdravije.

Šest kardiologa su na jednom kongresu zaustavili i upitali što je definitivno najgore za srce i što nikad ne bi radili u životu.

Evo što su odgovarali:

1. ‘Nikad ne bih pušila‘
2. ‘Nikad ne bih pušila ništa, niti bih uzimala droge poput metamfetamina, kokaina… To je sve užasno za vaše srce‘
3. ‘Nikad ne bih pušila, niti pila alkohol‘
4. ‘Pušenje je prva stvar koju kao kardiolog preporučujem da izbacite‘
5. ‘Pušenje je najgora stvar koju činite svom telu. Uzrokuje mnogo velikih problema…‘
6. ‘Za mene je pušenje najgora stvar za srce, ali ne samo obične cigarete, nego i one elektronske i sve druge… ‘

Srpski kardiolozi u razgovoru za portal „Zadovoljna“ otkrili su da ne jedu masnu hranu.

„Izbegavamo testo i svinjsko meso“

“Izbegavam ugljene hidrate, testo svih vrsta i masnu hranu, svinjsko meso naročito. Ako baš moram da jedem meso, onda uzmem junetinu ili teletinu. Takođe, trudim se da ne jedem često slatko, kolače bilo kog tipa, a to mi, iskreno, jako teško pada. Ne pijem sokove, to je pravilo. Ljudi treba da se drže određenih restrikcija u ishrani, ako jedu hleb da onda to bude ražani ili heljdin, ali ne belo brašno. Čak ni sa tim, zdravim hlebovima, ne treba preterivati”, objašnjava za Zadovoljna.rs prof. dr Predrag Mitrović, kardiolog u UKC Srbije.

Balans zdrave hrane i fizičke aktivnosti je recept za zdravlje, kaže za Zadovoljna.rs prof. dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju u UKC Srbije.

“Trudim se da ne jedem ekstremno masnu hranu. Sve ono sa čega se cedi mast ne želim u svom organizmu. Važno mi je da obroci budu raznovrsni, češći, a manji. Ljudi treba da znaju da je ključ u balansiranju fizičke aktivnosti sa unosom hrane. Povrće mogu da jedem uvek i ono je svima preporučljivo u većim količinama, salate, krastavac, kupus. Takođe, slatko može da se jede, ali u manjim količinama i odmah posle slanog obroka. Ako neko jede slatko, bolje je da ga konzumira u nastavku obroka, jer ako ga jede posebno onda pankreas mora da potroši mnogo više energije nego kada ga jedete posle nečeg slanog”, objašnjava prof. dr Ristić.