Danny Lawson-PA/POOL supplied by Splash News / SplashNews.com / Splash / Profimedia

Nedavno se među obožavaocima kraljevske porodice pojavilo pitanje: "Da li je Kejt Midlton ćelava?" S obzirom na to da je stalno pod budnim okom javnosti, njen izgled je često podložan detaljnom ispitivanju. A princezina kosa je posebno u centru pažnje.

Mediji imaju ogroman uticaj na način na koji doživljavamo javne ličnosti, posebno istaknute osobe poput Kejt Midlton. Dramatični naslovi i fotografije često prenose priče koje nisu uvek tačne. Zato je važno preispitivati ovakve tvrdnje i tražiti prave činjenice.

Da li Kejt ima ili nema kosu kruže?

Postoje tri uobičajena mita o kosi Kejt Midlton, te je važno razjasniti glasine o njenom navodnom gubitku kose.

Danny Lawson-PA/POOL supplied by Splash News / SplashNews.com / Splash / Profimedia

Mit 1: Princeza Kejt je ćelava

Činjenica: Ne postoji verodostojan dokaz koji podržava tvrdnje da je ćelava. Svaka promena u njenoj kosi mogla bi biti rezultat stilizovanja ili faktora povezanih sa zdravljem.

Mit 2: Koristi ekstenzije za prikrivanje ćelavih mesta

Činjenica: Iako mnoge poznate ličnosti koriste ekstenzije, nema dokaza da princeza Kejt koristi ekstenzije kako bi prekrila ćelava mesta.

Mit 3: Mediji verno prikazuju njenu kosu

Činjenica: Slike iz medija često mogu biti drugačije od realnosti, često pod uticajem osvetljenja, uglova ili obrade.

Reč stručnjaka

Srećom, medicinski stručnjaci potvrđuju da ne izazivaju svi hemoterapijski tretmani gubitak kose. Dok određeni lekovi dovode do značajnog proređivanja ili gubitka kose, drugi imaju blaže nuspojave.

i-Images / Eyevine / Profimedia

Zanimljive činjenice o gubitku kose tokom hemoterapije.

Gubitak kose (alopecija) je jedna od najstrašnijih nuspojava hemoterapije kod mnogih pacijenata. Čak 14% žena odbija hemoterapiju upravo zbog ovog rizika. Hemoterapijski lekovi ciljaju ćelije raka koje brzo rastu, ali takođe oštećuju i druge ćelije koje se brzo razmnožavaju, poput ćelija kose.

U slučajevima privremenog gubitka kose, kosa obično počinje da raste. Nakon otprilike 96 sati dolazi do obnavljanja DNK u ćelijama kose, a folikuli ponovo počinju sa radom. Tokom 3 do 6 meseci dolazi do rasta nove kose. Oko 65% pacijenata primećuje da nova kosa izgleda drugačije, na primer, u 35% slučajeva postaje kovrdžavija.

Zanimljivo je da ne dožive svi pacijenti drastične promene u izgledu.

Naime, nisu svi pacijenti na hemoterapiji pogođeni gubitkom kose, čak i ako primaju iste lekove i doze. Većina pacijenata na hemoterapiji doživljava određeni nivo oštećenja kose, posebno na temenu i bradi, jer te dlake najbrže rastu.

Međutim, ovo ne mora nužno značiti da će odmah izgubiti kosu. Neke oštećene dlake mogu nastaviti da rastu nekoliko nedelja i ostati na glavi čak i tokom tretmana. Još nije jasno da li ovaj isti proces važi za ćelije raka, a krajnji ishod zavisi ne samo od snage leka, već i od drugih faktora kao što je činjenica da su određeni ljudi skloniji većem opadanju kose.

BACKGRID / Backgrid USA / Profimedia

Glavni faktori koji utiču na gubitak kose tokom hemoterapije uključuju:

specifičan lek ili kombinaciju lekova koje pacijent prima,

dozu leka,

način primene leka (oralno, injekcijom ili intravenskom infuzijom),

individualnu osetljivost na lek,

i prethodne tretmane koje je pacijent imao.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare