Foto:EPA-EFE/DAVE MUSTAINE

Bliži se sezona gripa, a ove godine stiže nam usred epidemije novog koronavirusa koja ne jenjava. U takvoj situaciji lako može da se dogodi da sve ostale bolesti i zaraze padnu u drugi plan, ali ne zavaravajte se: to što se fokus medija i javnosti premestio na borbu s globalnom epidemijom ne znači da su grip i druge zarazne bolesti na pauzi. 

Istovremena infekcija koronavirusom i gripom je moguća

Iako se čini da je grip pao u drugi plan, kroz koji mesec i on će nas podsetiti na svoje postojanje. Grip je jedna od najpodcenjenijih bolesti današnjice. Uz to što svake godine mutira, pa je zbog toga potrebno na početku svake sezone ponovo stvoriti imunitet vakcinacijom, grip može imati smrtonosne posledice za osetljive grupe poput starijih od 65 godina, pacijenata obolelih od dijabetesa, hroničnih plućnih i kardiovaskularnih bolesnika. Osim što su iste grupe građana ugrožene gripom i koronavirusom, obe bolesti imaju i vrlo sličan put prenošenja, kao i simptome. Iako se koronavirus manifestuje drugačije kod svake obolele osobe – od potpunog izostanka simptoma do teških plućnih komplikacija – kod pojave prvih simptoma koji bi mogli da ukazuju na grip, biće potpuno nemoguće reći da li se radi o gripu ili koronavirusu bez testiranja. Epidemija gripa, ukoliko izbije, mogla bi da uzrokuje dodatno opterećenje zdravstvenog sistema i da oteža borbu s koronavirusom. Ali, nije sve tako beznadežno kao što izgleda na prvi pogled, najpre zato što je jednu od tih epidemija moguće sprečiti, protiv gripa možemo da se vakcinišemo.

Epidemiološke mere koje sprovodimo protiv koronavirusa jednako su efikasne i protiv gripa, ali, većini je teško da se pridržava tih mera u potpunosti i stopostotno. Potpuna izolacija i uvođenje karantina, kako se već pokazalo, nije održiv način života. Vožnja javnim prevozom, posete u bolnicama, odlazak kod zubara ili doktora, a ako baš “imamo sreće”, čak i malo porodično okupljanje u zatvorenom može biti potencijalni izvor zaraze. Kao što prenosilac korone može biti osoba bez simptoma, tako se i grip prenosi pre nego što se pojave prvi simptomi. Zapravo, u prva dva dana zaraze virusom gripa, zaražena osoba se i dalje oseća prilično dobro i samim tim nehotice prenosi virus ljudima sa kojima je u kontaktu, na primer u kancelariji, u slobodno vreme ili kod kuće. Vakcinacija protiv gripa je efikasan način da zaštitimo sebe i druge i sprečimo širenje infekcije. Sprečavanjem gripa za koji nam je dostupna vakcina, oslobodićemo bolničke resurse za ljude koji pate od koronavirusa, što vakcinaciju protiv gripa čini jednom od odgovornijih postupaka koje možemo učiniti.

Foto: Profimedia.rs

U slučaju sumnje na COVID-19 treba sačekati sa vakcinacijom protiv gripa

Kod osoba za koje se sumnja ili im je potvrđen koronavirus, za vakcinaciju treba sačekati povlačenje simptoma i dvostruko negativan test na koronavirus. Takođe, svi kojima je predviđena mera samoizolacije treba da sačekaju prestanak trajanja te mere kako bi se vakcinisali.

Ne propustite redovnu imunizaciju dece tokom epidemije

Smernice i preporuke koje se primenjuju u vreme epidemije koronavirusa predstavljaju izazov za roditelje koji treba da sprovode redovnu imunizaciju dece. Ne preskačite vakcine na svoju ruku, već s pedijatrom razgovarajte o planu imunizacije i mogućim rizicima, pa nastavite imunizaciju čim okolnosti to dozvole. Većina dece ne pripada grupi s rizikom od koronavirusa, a bolesti protiv kojih se redovno vakcinišu u ranom detinjstvu i predškolskom periodu predstavljaju veliki rizik za sve.

Foto:EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

Vakcina protiv gripa stigla u Srbiju

Postoje dva problema koja u velikoj meri određuju sastav i način davanja vakcina protiv gripa, a to je postojanje većeg broja različitih virusa koji istovremeno cirkulišu u populaciji (dva A podtipa i dve B linije) i genetska nestabilnost virusa. Zbog toga se vakcine protiv gripa prave svake godine i uključuju sojeve koji su izmenjeni od prethodne sezone na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije, pri čemu te vakcine uvek sadrže više sojeva (trovalentne i četvorovelentne vakcine), osim u pandemijama kada se prave monovalentne vakcine protiv pandemijskog soja (npr. za H1N1 2009. godine). Svaka trovalentna sezonska vakcina protiv gripa sadrži oba podtipa influence A virusa (H1N1 i H3N2) i jednu liniju influence B za koju se predviđa da će da dominira u nastupajućoj sezoni. Ipak, pošto ta procena može biti pogrešna, SZO je 2013. godine preporučila uvođenje četvorovalentne vakcine koja pored oba A podtipa, sadrži i obe B linije, što omogućava  veću efikasnost te vakcine. Četvorovalentna vakcina se sve više upotrebljava u svetu i polako zamenjuje trovalentnu vakcinu u mnogim zemljama, uključujući tu i Srbiju u kojoj je četvorovalentna vakcina uvedena 2019. godine, a dostupna je i ove godine.

Vakcina protiv novog koronavirusa ulazi u završnu fazu testiranja

Svima je već postalo jasno da će nas samo vakcina protiv koronavirusa vratiti u stanje “normalnosti” kakvo smo imali pre epidemije. Ali, koliko smo realno blizu vakcine? S obzirom na to da su bolest i patogen poznati manje od godinu dana, mogli bismo da kažemo da smo vrlo blizu. Veliki broj vakcina je trenutno u fazi izrade, a veliki broj istraživačkih grupa i proizvođača udružio je snage u ovom poduhvatu, a istraživanje i razvoj kapaciteta podržani su velikim ulaganjem država i organizacija. Primenjuju se inovativne napredne tehnologije, a paralelno se razvijaju različite vrste vakcina poput RNK, DNK, inaktivisane, vektorske i sa rekombinantnim S proteinom. Da bi vakcine bile odobrene za upotrebu, moraju prvo da ispune određene uslove (retke neželjene reakcije), efikasnost (efekat jake imunološke reakcije u idealnoj pojedinačnoj dozi) i proizvodnju (mogućnost proizvodnje velikih količina u kratkom vremenu, relativno niske cene i dostupnost na globalnom nivou). S gotovo 200 kandidata za vakcinu u razvoju, 35 u kliničkim studijama i 9 u trećoj fazi, naučnici su sigurni da će se jedna ili više vakcina protiv novog koronavirusa koristiti tokom 2021. godine.

Do tada, sve što treba da uradimo je da damo sve do sebe da zaštitimo sebe i druge: nosimo maske, držimo distancu, redovno peremo i dezinfikujemo ruke, izbegavamo okupljanja više ljudi i vakcinišemo se protiv gripa.

Tekst realizovan u saradnji sa Sanofi Pasteur

MAT-RS-2000384-1.0-11/2020

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar