0
Kijanje, kašljanje, crvene suzne oči – sve to ide uz alergije, a alergije idu uz prve dane kad se priroda budi. Zato je dobro znati šta može da pomogne, ali i kako razlikovati alergijske reakcije na polene i – zarazu koronom.
Što se alergijskih kijavica tiče, tri stvari su ključne. O tome je za portal Nova.rs govorila prof. dr Sanvila Rašković, alergolog.
„Prvo treba izbegavati alergene. To nije tako lako, i kad smo u četiri zida, oni uđu u kuću. Ipak, ako imate tegobe, nije preporučljiv boravak u parku baš u sezoni alergija. Smanjite boravak u prirodi.“
Međutim, problem je to što je svakako nemoguće izbeći alergene u potpunosti.
Kako kaže doktorka, samo u pustinji nema polenske kijavice ili tamo gde je sve prekriveno ledom.
„Gde god je biljaka, ima i polena. Ne možemo da gajimo samo biljke bez cvetnice. Čak i četinari izazivaju određene alergijske reakcije“, napominje doktorka.
Pročitajte još:
Zato je tu terapija lekovima.
„Postoji grupa lekova koji se zovu antihistaminici. Tu je pet, šest novih preparata koji su odlični, a i nesedativni su, tj. ne uspavljuju. Onda osoba može da radi, da vežba, da spava normalno, a ne da mu se spava ceo dan“, priča doktorka Rašković.
Ona napominje da ovi lekovi nekad ne mogu da pomognu sami bez lokalne primene nazalnih glikokortikoida. To su sprejevi, pumpice za nos, ali to nisu sprejevi za nos koje kupujemo u apoteci kad nam se nos zapuši.
„Ovi sprejevi za alergiju mogu da se koriste do mesec dana, nekad i duže. Recimo, kad je sezona, pacijent može da prska mesec, dva, pa posle do jeseni da bude miran, dok se ne pojavi ambrozija. Ovi sprejevi se u toku godine mogu koristiti više puta po mesec dva.“
Doktorka preporučuje i rastvore morske vode.
„To su hipertoni rastvori, dakle, gušči su od vode i oni se prskaju u nos. Morska voda u spreju se prska jer ona vlaži sluznicu i deluju povoljno, smiruju zapaljenje.“
Treća bitna stavka u lečenju alergije je imunoterapija.
„Alergolozi određuju ko je za tu terapiju, vrlo je komforno za pacijenta, ali samo lekar može da kaže ko ima indikacije za ovaj vid lečenja“, zaključuje doktorka.
Stoga, svi oni koji imaju ovaj problem, iako ne mogu sasvim da se sačuvaju od alergena, neka potraže savet lekara. Odgovarajuća terapija će makar smanjiti tegobe.
Razlika između alergije i korone
A kako da znamo da li imamo alergijsku reakciju ili smo se možda zarazili koronom?
„Ključna razlika između osobe koja je inficirana koronavirusom i one koja ima alergiju je povišena temperatura. Dok osobe koje su inficirane koronom imaju temperaturu, one sa alergijom imaju kijavicu i crvenilo“ kazala je pulmolog dr Tatjana Radosavljević za N1.
Ona kao glavne simptome alergija izdvaja pečenje očiju, svrab u ušima, kašalj, slivanje sekreta niz grlo, ali i proliv i bol u stomaku.
Takođe, doktorka je istakla da postoji i test koji govori da li je u pitanju alergija.
„Pored onih koji dugo znaju da imaju problem sa alergijama, postoje i slučajevi kada se po prvi put može javiti alergija. Jedan od glavnih znakova možete videti ako uradite analizu na imunoglobulin E. On je jako povišen kod osoba sa alergijom, a uopšte se ne menja kod osoba koje imaju kovid infekciju“, priča dr Radosavljević.
Zanimljiv podatak je iznela i o gubitku čula mirisa i ukusa koji se povezuju i sa alergijom i sa kovidom 19. Zapušen nos može da dovede do gubitka čula mirisa, ali ne i čula ukusa. Osobe koje zbog alergije izgube čulo mirisa ga gube zbog zapušenog nosa, a kod korone ono nestaje naglo, kazala je dr Radosavljević.
Jasno je ipak da se alergija i kovid u nekim pokazateljima preklapaju.
„Nekih drastičnih razlika nema, i ja ne želim da uplašim nikoga, ali nije svaki zapušeni nos kovid infekcija, pogotovo ako vas svrbe uši, nepca i suze oči“, navela je dr Radosavljević.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
