0
Za probiotike kažu da su među najkorišćenijim preparatima, kako u Srbiji, tako i u svetu. Brojna istraživanja su pokazala da određene probiotske kulture mogu da pomognu u prevenciji određenih zdravstvenih stanja i kao podrška već postojećoj terapiji, ali i da nisu svi probiotici isti. Upravo zbog toga, Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu je u saradnji sa Savezom farmaceutskih udruženja Srbije pripremio smernice za primenu probiotskih preparata.
Te smernice su zasnovane na najnovijim naučnim dokazima o efikasnosti i bezbednosti probiotika za određena zdravstvena stanja, rečeno je na nedavno održanoj edukativnoj tribini posvećenoj probioticima.
Danas su probiotski preparati postali nezamenljivi u tretmanu velikog broja akutnih i nekih hroničnih bolesti digestivnog trakta. Dokazano je da probiotske kulture blagotvorno deluju na crevnu floru, a ona je od presudnog značaja ne samo u tretmanu stomačnih problema, već i u održavanju ukupnog zdravlja.
Prof. dr. Branislava Miljković, profesor na Farmaceutskom fakultetu i predsednica Saveza farmaceutskih udruženja Srbije, priča kako treba uzimati probiotike.
Pročitajte još:
„Pravilna primena probiotika podrazumeva odgovarajućih izbor sojeva, korisnih mikroorganizama, za koje postoje klinički dokazi da ispoljavaju efikasnost i odgovarajuću bezbednost. Da bi probiotik ispoljio efikasnost za konkretno zdravstveno stanje mora da se koristi određen soj probiotika i u odgovarajućoj količini. Zbog toga smo i uradili smernice koje jasno ističu koji su to zdravstveni problemi za koje se probiotici koriste, u kojoj količini i koliko dugo. U smernicama smo istakli da li se preparati probiotika koriste za stanje prevencije ili kada već nastupi zdravstveni problem. Očekujemo da će pripremljene smernice farmaceutima u apotekama biti odgovarajuća podrška za pružanje saveta pacijentima. Takođe, probiotici su živi mikroorganizmi i samim tim su osetljivi na vlagu, kiseonik, temperaturu i njihov broj tokom vremena opada. Zato je važno da se očuva odgovarajući broj probiotskih sojeva u toku roka upotrebe koji je naveden na pakovanju, što uslovljava upotrebu odgovarajućeg unutrašnjeg i spoljašnjeg pakovanja koji na adekvatan način čuva probiotike“, objasnila je prof. dr. Branislava Miljković.
Prof. dr Miodrag Krstić, gastroenterolog i predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije, na tribini je upozorio na korišćenje antibiotika tokom pandemije kovid 19, pogotovu tokom prvog talasa kada je veliki broj ljudi uzimao antibiotike na svoju ruku, ne konsultujući se sa lekarom. I kao posledica toga javljali su se antibiotski kolitisi.
„Antibiotici su najčešće korišćeni lekovi uz medikamente protiv bolova i često su predmet zloupotrebe. Kao i svi drugi lekovi, i oni imaju svoja neželjena dejstva od kojih su najćešće antibiotski kolitis, koji nastaje jer antibiotici, ne samo što ubijaju patogene mikroorganizme, već i normalnu crevnu mikrofloru. U Srbiji je registrovano preko 100 probiotskih preparata, ali nisu svi dovoljno dobri kada se uzimaju antibiotici. U prevenciji dijareje izazvane primenom antibiotika, samo su određeni sojevi efikasni, a jedan od njih je i probiotska gljivica Saccharomyces boulardi. Efikasnost i bezbednost ove gljivice dokazana je u brojnim kliničkim studijama i nalazi se u svim najvažnijim vodičima u Evropi i svetu. Ono što takođe treba naglasiti jeste da se samo probiotici koji sadrže gljivicu Saccharomyces boulardi mogu uzimati u isto vreme sa antibioticima. To ne važi za bakterijske probiotike, jer i kada ih uzmete sa razmakom od dva ili tri sata postoji veliki rizik da će antibiotik delovati i na njih i time smanjiti efikasnost preparata“, rekao je prof. dr Krstić.
Prof. dr Tomislav Preveden, infektolog i predsednik Udruženja infektologa Srbije, kazao je da infektološki gledano sada ulazimo u period kada kreću hladni meseci, gde ćemo se ponovo susretati sa respiratornim infekcijama, novim bolesnicima sa korona virusnom infekcijom i da će to sve zajedno dovesti do povećane upotrebe antibiotika.
„S obzirom na to da su antibiotici, naročito oni širokog spektra delovanja, najveći neprijatelj normalne crevne flore (crevne mikrobiote) i da zbog njenog narušavanja može doći do proliva, mi sad moramo da razmišljamo da pacijentima uz antibiotike dajemo i probiotike. Ranije se probiotici nisu povezivali sa antibiotskom terapijom. Poslednjih dvadesetak godina se crevna mikroflora mnogo proučava i poremećaj crevne flore se povezuje sa mnogim bolestima. Saznalo se da usled uzimanja antibiotika može doći do dijareje izazvan disregulacijom crevne flore, kolonizacijom creva gljivicama roda Candida i infekcijom creva bakterijom Clostridium difficile koja predstavlja najteže komplikaciju antibiotske terapije. To može biti teška bolest koja zahteva dugotrajno bolničko lečenje, ponekad sa neizvesnim ishodom, pogotovo kod starijih pacijenata koji imaju druge udružene bolesti. Zbog svih tih saznanja, sada se uz svaki antibiotik savetuje upotreba probiotskih preparata kako bi se sprečila Klostridijum dificile infekcija creva i postantibiotski prolivi. Dokazano je da neki antibiotici dovode do većeg rizika od nastanka antibiotskih proliva, kao i da oni češće nastaju kod starijih pacijenata, kod pacijenata koji duže vreme uzimaju antibiotike, koji uzimaju više antibiotika u isto vreme, koji imaju neke druge bolesti organa za varenje. Tada se obavezno mora savetovati pacijentu da uz antibiotke uzima probiotski preparat koji sadrži gljivicu Saccharomyces boulardi“, napomenuo je prof. dr Preveden.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
