0
U najvećoj studiji na svetu o imunološkom odgovoru čoveka na infekciju kovid 19 prvobitnim virusom iz Kine naučnici otkrivaju šta se dešava sa antitelima koja su se razvila nakon zaraze tokom prvog talasa.
Australijski naučnici, koji istražuju kako naš imuni sistem reaguje na infekciju kovid 19, otkrili su da su ljudi zaraženi prvobitnim koronavirusom iz Kine 2020, proizveli postojana antitela, međutim, ta antitela nisu toliko efikasna protiv novih mutacija virusa, pišu na sajtu eKlinika.
Ovo istraživanje je jedna od najopsežnijih studija imunološkog odgovora na infekciju kovid 19 na svetu. Ukazuje da je vakcinacija efikasnija od prirodnog imunološkog odgovora tela nakon infekcije i pokazuje potrebu za otkrivanjem i formulisanjem novih covid 19 vakcina kako bi se išlo u korak sa novim verzijama SARS- CoV-2.
Studija je juče objavljena u PLOS Medicine i izvedena je u saradnji brojnih zdravstvenih institucija u Australiji, kao i međunarodnih saradnika. Naučni tim je analizirao serum 233 osobe kojima je dijagnostikovan kovid 19 tokom sedam meseci i otkrio da nivo imuniteta tokom vremena zavisi od težine bolesti i virusne varijante. Rezultati studije pokazuju da su antitela, koja su se razvila tokom prvog talasa, smanjila efikasnost protiv šest novih sojeva koronavirusa, u rasponu od onih primećenih u drugom talasu u Australiji, pa sve do tri zabrinjavajuće varijante koje su pokrenule globalnu pandemiju u Velikoj Britaniji, Brazilu i Južnoj Africi.
Zanimljiv je bio serum osoba zaraženih infekcijom kovid 19, jer je on deo naše krvi koji sadrži ključne informacije o našem imunološkom sistemu. Analiza seruma omogućila je stvaranje detaljnog hronološkog okvira za nivo neutrališućih antitela proizvedenih protiv infekcije kovid 19 i tako se utvršuje da li postoji dugoročni imunitet.
Neutrališuća antitela su deo arsenala prvog imunološkog sistema koji se pokreće tokom infekcije i vakcinacije. Njihov posao je da zaštite ćelije koje su obično meta patogena (poput virusa SARS-CoV-2, koji uzrokuje bolest kovid 19) od zaraze. Nivo neutrališućeg odgovora antitela može biti presudna karakteristika efikasnosti našeg tela u borbi protiv bolesti. Zanimljivo je da je retka grupa onih koji „super odreagovali“ takođe identifikovana kao izuzetak.
Ova grupa „superreagovalaca“ imala je stabilan i snažan nivo antitela u svim varijantama virusa. Istraživači kažu da bi se ova grupa mogla pokazati korisnom za istraživanje potencijala rekonvalescentne plazme (koristeći krv ljudi koji su se oporavili za lečenje drugih) koja se do sada pokazala neefikasnom protiv teških oblika kovida. Pored toga, naučnici ističu da bi moglo pažljivo da se posmatraju ključni davaoci i kloniraju njihova antitela za buduću terapijsku upotrebu.
Jedna od vođa studije profesorka Fabienne Brilot sa University of Sydney i Kids Research, Sydney Children’s Hospitals Network u Sidneju i njen istraživački tim predvodili su analizu grane studije, koristeći visoko osetljive alate koje su razvijeni za detaljno proučavanje antitela.
„Od ovih ljudi, koji su zaraženi u prvom talasu u Australiji, možemo mnogo naučiti jer su zaraženi istom varijantom na kojoj su zasnovane naše sadašnje vakcine. Iako odobrene vakcine pokazuju dobre odgovore, naša studija naglašava važnost kontinuiranog razvoja vakcina, posebno uzimajući u obzir razlike u sojevima virusa“, objasnila je profesorka Brilot.
Njen kolega, profesor Stuart Turville sa Kirby Institute rekao je da je studija sprovedena kako bi se istražili nivo, širina i dugotrajnost imuniteta stvorenog od infekcije kovid 19 i da li mutacija virusa ugrožava imunitet.
„Ono što nam je ovaj rad pokazao jeste da trenutna zapažanja o vakcinama pokazuju da one nude mnogo širu zaštitu od kovid 19 i njegovih varijanti u odnosu na prirodni imunološki odgovor tela posle infekcije, koji je obično samo zaštita od varijante virusa kojim je neka osoba bila zaražena. Stoga ne bi trebalo da se oslanjamo na prirodni imunološki odgovor tela kako bismo kontrolisali ovu pandemiju, već na široko dostupne zaštitne vakcine“, upozorava profesor Turville.
Pročitajte još:
Naučnici su tokom ove opsežne studije o reakciji imunološkog odgovora na infekciju kovid 19, zaključili da se:
Odgovori na SARS-CoV-2 antitela održavaju se do sedam meseci nakon infekcije.
Imuni odgovor je ostao stabilan kod nekih osoba, dok se kod drugih smanjio, a nijedan pojedinac nije pokazao negativan odgovor tokom perioda od sedam meseci.
Nivo antitela koja neutrališu virus bio je povezan sa težinom kovida.
Antitela nastala nakon rane infekcije pokazala su značajno smanjenu snagu vezivanja i neutralizacije antitela za virusne varijante koje se pojavljuju u svetu.
Studija je analizirala serum 233 osobe, kojima je dijagnostikovan kovid 19, od februara do oktobra 2020. U studiji su postojale dve grupe – kohorta pacijenata iz bolnice u Sidneju, regrutovana tokom prvog i drugog talasa infekcije u Australiji i nacionalna grupa davalaca plazme (LIFEBLOOD).
Istraženo je 10 sojeva SARS-CoV-2 virusa i „zabrinjavajuće varijante“ uključujući:
Prvi poznati klasifikovani SARS-CoV-2 soj (Wuhan -1 D614)
Alfa (B.1.1.7, Velika Britanija)
Beta (B.1.351, Južna Afrika)
Gama (P1, brazilski)
Zeta (P2, brazilski)
Korišćeni testovi
Istraživači su koristili sveobuhvatan niz testova koji su merili:
Dugotrajnost i vrstu odgovora antitela na S protein iz različitih varijanti tokom vremena u serumu osoba sa dijagnozom kovid 19.
Neutralizaciju zaraznog SARS-CoV-2 tokom vremena, zaražavanjem ćelijskih linija koje su na svojoj površini imale ACE2 (koji se SARS-CoV-2 veže i cilja na ćeliju da započne infekciju) česticom dizajniranom da oponaša verziju SARS- čestica virusa CoV-2.
Proučavanje mnogih globalnih virusnih varijanti omogućeno je ključnom saradnjom između NSW Health Pathology i Kirby Institute. Njihov tim konstruisao je ćelije za brzo otkrivanje virusa iz briseva koje su prikupili, a odmah ih je sekvencirao tim na Prince of Wales na čelu sa profesorom Williamom Rawlinsonom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Delta soj
