1
Koliko plućima treba da počnu da se regenerišu kad ostavimo cigarete, a dugo smo pušili, kako treba da izgleda to ostavljanje pušenja i možemo li sve sami, priča pulmolog dr Dejan Žujović.
Brojke kažu da se u Srbiji popuši čak 2.861 cigareta po glavi stanovnika godišnje, kao i da smo godinama u svetskom vrhu po broju onih koji puše i kojima ostavljanje pušenja nije prioriet.
„Uživanje u duvanu je jedan grozan i prevaziđen porok koji ozbiljno povređuje čoveka. Lekari svakog dana leče pacijente koji su imali infakrt miokarda, moždani udar ili imaju teške opstruktivne bolesti pluća, a i dalje puše. Neshvatljivo je da čovek nastavi s porokom koji ga dovede na ivicu smrti“, upozorava dr Dejan Žujović, pulmolog i načelnik Odeljenja za intervencije Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beograd.
Za one koji ipak uspeju da ostave cigarete, sledi ogroman boljitak. Doktor Žujović govori šta se dešava u prvim mesecima nakon poslednje cigarete i kad zapravo pluća, koja najviše pate od duvana, počinju da se oporavljaju.
„Za one koji su godinama, decenijama pušili, u prvih godinu dana pluća neće moći da stignu da se oporave. U toj prvoj godini oni će možda i više kašljati i iskrašljavati šlajm jer je telo u novoj fazi. Ali posle godinu dana dolaze prvi benefiti – znatno lakše disanje, bolja fizička forma, promena u tenu, kvalitetu kose, noktiju. Tačno se prepozna s vrata da je taj čovek ostavio cigarete, da je izgubio onaj grozan pušački ten.“
Dr Žujović kaže da to onda nije više onaj čovek čija su pluća crna, sa razvijenim hroničnim bronhitisom, koji sve teže diše.
Ipak, treba da prođe određeno vreme da bi trag dugotrajnog pušenja izbledeo.
„Sve zavisi od situacije do situacije, koliko dugo ste pušili i koliko cigareta na dan. Zavisi do toga dokle ste doveli svoja pluća. Kod nekih ljudi tragovi prođu vremenom, a kod okorelih pušača, nažalost, nikad. Ako se opstrukcija pluća javila, vi ostavljanjem duvana ne možete da se izlečite. Ali možete da zaustavite proces propadanja. U suprotnom, doći ćete u situaciju da ne možete sami zbog manjka kiseonika da odete do toaleta da obavite najosnovnije ljudske potrebe“, upozorava doktor i dodaje da nikad nije kasno da se cigare ostave jer to doslovno znači novi život.
Poseban problem je, kaže dr Žujović, što mi nemamo sistemsko rešenje za one koji hoće da se leče, tj. da ostave pušenje.
„Taj čovek koji bi da ostavi cigare skoro da nema kojoj instituciji da se javi, nekoj školi za odvikavanje od pušenja. U Beogradu, koji ima dva miliona stanovnika, postoje dve takve škole od kojih je jedna na Klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije, a druga u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu. To je nedovoljno. Mi bismo morali da pri svakom domu zdravlja imamo savetovalište za ostavlajnje duvana, ako vidimo da preko 50 odsto radno sposobnog stanovništva u Srbiji puši i ako smo već u svetskom vrhu po broju popušenih cigareta.“
Naime, dr Žujović kaže da je vrlo teško ostaviti pušenje jer je uz veliku volju neophodna i pomoć stručnjaka.
„Procenat neuspeha je veliki. To je multidisciplinarna stvar – prvo edukacija, pa farmakološka pomoć u obliku tableta, flastera, žvaka. Te stvari kombinovano daju najbolje rezultate, ali neko čoveka treba da uputi u dozažu, kad i kako se neki preparat primenjuje, a ne da sam uđe u apoteku i krene sam nešto da koristi.“
Pročitajte još:
Mnogi pušači imaju dilemu da li da cigarete ostave naglo ili da postepeno smanjuju broj cigareta dok konačno ne prekinu. Kako navode stručnjaci sa Harvarda, čini se da je naglo ostavljanje bolje.
Jedna studija je pokazala da su se oni koji su odjednom presekli i ostavili cigarete ređe kasnije vraćali na ovaj porok.
A kad u tome konačno uspemo, znatno ćemo pomoći svojim plućima. Njima samo to i treba, navodi se u studiji magazina Nature. Naime, pokazalo se da kod osoba koje ostave pušenje čak 40 odsto ćelija pluća izgleda kao da nikad nisu pušili jer pluća imaju skoro magičnu moć oporavka. Prethodno se smatralo da mutacije koje vode ka raku pluća ostaju zauvek, i nakon prestanka pušenja, ali sada istraživanja govore da, srećom, ne mora da bude tako, čak i kod onih koji su 40 godina pušili kutiju cigareta na dan, prenosi BBC.
Ohrabrujući podaci kažu i da 10 godina nakon prestanka pušenja za 50 odsto se smanjuje rizik za dobijanje najtežih bolesti, poput raka pluća, pankreasa, a nakon 20 godina taj rizik je isti kao i kod nepušača. .
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Šta nam se dešava dok spavamo
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
