„Imam 26 godina i želim da mi odstrane matericu. Razlog? Biće vam jasno kad vidite u čemu je problem“

"Imam 26 godina i želim da uklonim svoju matericu" - tim rečima započinje Emili Grifits svoj tekst za Glamour.

U drugoj rečenici nam već postaje malo jasnije zašto: „Totalna histerektomija je ozbiljna operacija koja uključuje hirurško uklanjanje materice i grlića materice – u nekim slučajevima mogu se ukloniti jajovodi, jajnici, limfne žlezde i deo vagine – ali to je jedini način da mogu da zamislim svoj život bez užasnog bola“.

Naime, Emili je imala 21 godinu kad joj je dijagnostikovana endometrioza. Simptomi su počeli deset godina ranije.

Čekala 10 godina na pravu dijagnozu

„Endometrioza je hronično stanje koje uzrokuje da ćelije slične onima u sluzokoži materice rastu u drugim delovima tela. Moje menstruacije su bile užasne sa simptomima od nesnosnog bola do jakog krvarenja koje je rezultiralo anemijom. Deceniju su me otpuštali, postavljali mi pogrešnu dijagnozu i čula sam više uvredljivih komentara od doktora – koji su mi rekli da je „sve u mojoj glavi“, da „svi imaju loše menstruacije“ i da „samo želim da se odmorim od škole“. Doktori su često bili više zabrinuti za moje mentalno zdravlje, a mene su upućivali na psihološka istraživanja, a ne na istraživanje zašto sam tako loše – i šta je uzrokovalo moje mučne periode. Dobila sam sve dostupne kontraceptivne pilule, jake lekove protiv bolova i antidepresive – sve to nije pomoglo“, navodi Emili u tekstu za Glamour.

Prava dijagnoza je stigla tek kad ju je sepsa oborila – po život opasna infekcija bila je rezultat inficiranog endometrioma koji se godinama nije lečio – što je konačno pronađeno nakon što su je poslali na magnetnu rezonancu i biopsiju…

„Te nedelje, prošla sam od momenta u kojem skoro da sam izgubila život do dobijanja dijagnoze endometrioze koja mi je promenila život. Život mi se okrenuo naglavačke. Sve vreme sam znala da nešto nije u redu i konačno sam dobila dijagnozu. Odatle sam upućena u specijalistički centar za pacijente sa endometriozom – ali nažalost, zbog dugih lista čekanja, moja porodica je odlučila da finansira privatnu operaciju kako bi izrezala bolest iz moje bešike, creva i karličnih nerava – takođe kao endometriom od 25 cm.“

Kada je imala 23 godine, Emili je dobila i dodatnu dijagnozu adenomioze, što je jako čest oblik endometrioze karakterističan po urastanju endometrijskog tkiva u mišićne zidove materice. Izaziva još jače bolove i krvarenje tokom ciklusa, zbog čega je dobijala mesečnu injekciju za hemijsko izazivanje menopauze – to joj je zaustavilo menstruacije, ali i donelo talase vrućine, nesanicu i probleme sa gustinom kostiju.

„Ova stanja su stavila moj život na čekanje“, kaže Emili. „Sa 26 godina, endometrioza i adenomioza su me ostavile u kući bez ikakvog kvaliteta života zbog iscrpljujućeg bola i drugih simptoma koji menjaju život“.

Želim da mi uklone matericu

„Dakle, želim da mi uklone matericu. Histerektomija je lek za adenomiozu, ali ne posebno za endometriozu, jer postoji izvan materice – ali može da je ublaži. Želim da preduzmem ove korake da ublažim svoje simptome. To bi mi omogućilo da se ne osećam kao zatvorenik u sopstvenom telu. Ali uprkos mojim željama da uradim histerektomiju, ova opcija mi je uskraćena – jer sam premlada i nemam dece“, ističe Emili i nastavlja.

„U stvari, moji budući izgledi da postanem majka su neizvesni, jer su ovi uslovi prouzrokovali štetu koja ograničava moje šanse da zatrudnem. Ali prema lekarima, možda bih želela da se skrasim i da imam dete sa svojim budućim mužem. Trebalo bi da ostanem u hemijski izazvanoj menopauzi uprkos tome što više ne pomaže. Trebalo bi da probam više kontraceptivnih pilula ili antidepresiva; da probam pilates, jogu ili trčanje – uprkos činjenici da trenutno ne mogu da hodam bez podrške“, navodi Emili, konstatujući da je u ovom slučaju „plodnost stavljena iznad njenog kvaliteta života“.

„Poražavajuće je da 2024. žena poput mene ne može da dobije opciju lečenja kada se istraže svi drugi putevi… Histerektomija je nešto što ne shvatam olako, ali jednostavno ne mogu da nastavim sa ovim bolom. Ne bi trebalo da bude takav zadatak da dobijete pravovremenu dijagnozu i specijalističku negu sa saosećanjem i razumevanjem koje stavlja pacijenta na prvo mesto. Moja zdravstvena nega je koštala finansijski i sada ograničava moju budućnost – zašto odluke donose lekari, životni izbori koji bi trebalo da budu moji?“, zapitala se u završnom delu.