0
Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije (UPS) je objavio svoje iskustvo o vakcinisanju i pokušaju da dođe do endokrinologa u vreme pandemije. Njegova priča ukazuje na neefikasan zdravstveni sistem u Srbiji, ali i na neke pozitivne strane.
Priču Sava Pilipovića, koju je objavio na Fejsbuku prenosimo u celosti, uz njegovu saglasnost.
„Pre nekoliko nedelja kaže moj drug Ranko da je država nabavila vakcine za pneumokokne bolesti. Ja na konferenicji za štampu Udruženja pacijenata Srbije pohvalim državu zbog truda i pozovem pacijente da se vakcinišu ne samo protiv sezonskog gripa nego i protiv pneumokoke.
Odem ja nekoliko dana kasnije kod čika doktora, kažem da hoću da primim dve vakcine a oni ne veruju šta im govorim. Kakve dve vakcine, hiljadu mu jelenskih rogova, kažu u mom domu zdravlja. Pozovem ja pominjanog Ranka, on u čudu. Proveri on i i ispostavi se da vakcine nisu u domovima zdravlja nego u nekom magacinu.
Ja sam prosečno inteligentna i natprosečno obrazovana osoba ali do danas nisam uspeo da shvatim zašto su vakcine tamo gde ne treba, a ne tamo gde treba.
Kako bilo, odem ja u RFZO na sastanak i pitam šta je sa tim vakcinama, na šta oni odgovoriše mi smo ih nabavili, za dalje je nadležan Batut. Pozovem ja Vericu Jovanović, direktorku Batuta, i računam sad će da me odhebe, kad ono međutim. Žena ne samo što me je saslušala, nego je i učinila šta je bilo potrebno da se vakcine nađu u domovina zdravlja.
Kako znam, pa javio mi Ranko da su vakcine stigle u Dom zdravlja Palilula.
Pošto ja, kao što znate, na moje veliko zadovoljstvo ne živim na Paliluli nego u Zemunu, pozovem ja juče ujutru moj dom zdravlja i pitam da li je istina da su stigle te vakcine, i posle kraćeg natezanja kažu oni da su vakcine stigle. Jel mogu ja da primim – ne može. Moraš posle podne kod doktorke da ti da nalog. Iako je to, razume se, potpuno besmisleno, ne budem ja lenj nego odem kod doktorke.
Moja doktorka je, u međuvremenu, otišla u zasluženu penziju i ulazim kod žene koju prvi put vidim. Fina gospođa, lepo vaspitana, ja kažem takva je i takva stvar, ona kaže ne dajemo mi te vakcine, to se daje u (beo)Gradskom zavodu za ne znam šta. Ja pitam da li je sigurna, ona kaže naravno. Ja kažem da po mojim informacijama ona nije u pravu, a ona me pita odakle meni te informacije, a ja kažem od druga Ranka. Tu se ona zbuni, vidi ona da ja znam nešto što ona ne zna, drugo ne zna ko je drug Ranko, uze ona telefon, pozva nekog zemu i zema reče da je ona u pravu.
Pročitajte još:
Ja kažem dobro, hteo sam da pitam nešto i u vezi moje osnovne bolesti. Pitam ja i ona mi dade uput za endokrinologa u KBC Zemun, to je bitno za nastavak priče. U međuvremenu, evo ga onaj zema od malopre, kaže da je drug Ranko u pravu, ne tim rečima naravno. Dobro, jel mogu ja sad konačno da primim tu vakcinu – ne može. Zašto ne može, e pa nije ti to andol, to mora da se trebuje iz apoteke, pa da se pripremi, pa da se oboji, pa da se ne znam šta. Uglavnom, dođi sutra ujutru. Dobro, kažem ja. Piše ona meni nalog, pitam ja nju, po savetu druga Ranka, imate li prevenar (da vas sad ne zamaram šta je to), uglavnom tu je doktorka prestala da komunicira sa mnom.
Ustanem ja jutros, zovem KBC Zemun, kažem imam uput za endokrinologa, kaže ljubazna dama sa druge strane linije mi smo u kovidu, da li si normalan. Ja kažem imam uput, ona nešto proveri sa koleginicom i kaže džaba ti uput, u bolnicu ne možeš a u isturenom odeljenju nema endokrinologa. Dobro, kažem ja i pozovem VMA.
Javi se ljubazna gospođa i kaže da može da mi zakaže pregled kod endokrinologa za 6. jul. Ja pitam jel ove godine a ona bez razmišljanja odgovori, ne – sledeće. Ja joj se ljubazno zahvalim i odem u dom zdravlja. Posle kraćeg kolebanja na inekcijama i obaveznih konsultacija sa ne znam kim, kažu oni sad će da donesu tu vakcinu. Kao atomsku bombu da preuzimam. U nekom trenutku primim vakcinu i krenem ka isturenom odeljenju KBC Zemun.
E sad, vi vanZemunci ne znate kako funkcioniše KBC Zemun. Ima bolnica i to, tzv. istureno odeljenje, gde rade specijalisti iz zemunske bolnice. To je nešto između doma zdravlja i bolnice, što je lokalni izum. Kako bilo, iako su mi rekli da tamo nema endokrinologa, ipak ga ima ali zato nema žive duše. Prvi sam na redu. Čuj redu, nema reda, ja sam red.
Primi me doktorka, starija gospođa, potpuno luda, ali potpuno. O svemu smo pričali, filozofiji, medicini, vakcinaciji, advokaturi, ishrani, veri, kako god, zakasnio sam na sastanak sa mojim advokatom zbog nje ali nije mi žao, bilo je zanimljivo. A šta mi je sa štitnom žlezdom, pitate se vi. Tja, to se zove hipotireoza i po svoj prilici nije ništa strašno. Dobio sam lekić i kontola za tri meseca. Sa mojom istorijom bolešću, to je nešto malo više od ništa. Da zaključim, svi su bili ekstremno ljubazni (hvala koroni na tome) ali je sistem i dalje ekstremeno neefikasan. Neophodna nam je mnogo bolja komunikacija u svim segmentima zdravstvene zaštite. Udruženje pacijenata Srbije, na čijem sam čelu, pokušaće da pomogne u tome.“
*
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
