0
"Virusi ne opstaju kada je napolju hladno", rečenica je koja je ovih dana često mogla da se čuje, iako iskustveno znamo da nije istinita - jer je sezona gripa, koji takođe izaziva virus, upravo zimi. Međutim, uticaj spoljne temperature na viruse je nešto šira i ne tako jednostavna priča.
Zabluda o tome da hladno vreme ubija viruse, pa tako i koronavirus, proširila se toliko da je i Svetska zdravstvena organizacija morala da reaguje. Iz SZO su saopštili da hladno vreme i sneg ne mogu da ubiju koronavirus, tačnije da ne postoji nijedan razlog zašto bismo verovali da hladno vreme ubija koronu, ili bilo koju drugu zarazu.
„Normalna temperatura ljudskog tela ostaje između 36.5 i 37 stepeni, bez obzira na to kakva je spoljašnja temperatura. Najbolji način da se zaštitite od koronavirusa jeste da redovno perete ruke sapunom i vodom, ili da ih dezinfikujete sredstvom na bazi alkohola“, poručuju iz SZO.
Sa ovim se slaže i epidemiolog dr Predrag Kon, koji je juče na konferenciji kriznog štaba objasnio da teorija o snegu „ubici virusa“ nema mnogo logike.
„Mi možemo da teoretišemo, vezano za sneg, ali znamo da virusi jednostavno opstaju na niskim temperaturama, potpuno suprotno od našeg ubeđenja i dugogodišnjih priča o tome da kad padne sneg, i kad je sve hladno, da onda virusi ne deluju, to jednostavno nema veze“, poručuje on.
Da stvar bude još gora, virus verovatno duže opstaje na snegu nego na toplom vremenu.
„Koliko se zadržava, verovatno duže nego na toplom vremenu, to nema dileme, ako uopšte dospe do snega. Virus se nalazi u sekretima i ekskretima čoveka, ako sam čovek zagadi površinu snega, virus će se sigurno tu zadržati. Nisam previše o tome razmišljao, ne verujem da je tako opasno, ako se posle dodirivanja snega obavezno peru ruke, to je najvažnije od svega. Posle svakog dodirivanja, moraju se temeljno prati ruke“, savetuje epidemiolog.
Dakle – ne, hladno vreme ne ubija koronavirus. Međutim, to ne znači da hladno vreme nema nikakav uticaj na viruse, objašnjavaju stručnjaci za „Gardijan“. Hladnije temperature mogu da utiču na viruse i njihovo širenje na više načina.
Prvo, temepratura može da utiče na virus direktno. Pojedini virusi imaju raspon temperature u sklopu kog mogu duže da opstanu, a to prevashodno zavisi od njihovog omotača, tačnije spoljnog sloja lipida (zbog kog i treba da peremo ruke sapunom, jer on razgrađuje taj lipidni sloj). Kako će tačno hladnije ili toplije vreme da utiče na ovaj novi virus, još uvek ne može da se zna, budući da je u pitanju virus koji je nedavno otkriven.
Pročitaj još:
I drugo, kada je napolju hladnije, ljudi više vremena provode u zatvorenim prostorijama, u bliskom kontaktu jedni s drugima, što pogoduje širenju virusa generalno. Naravno, u današnjoj situaciji, kada se od nas i očekuje da ostanemo kod kuće, ovo je dobra stvar, ali zadržavanje udaljenosti od drugih ljudi i provetravanje prostorija i dalje je neophodno.
Povezanost godišnjih doba i širenja virusa postoji, kaže profesor Tom Kotsimbos sa Univerziteta Monaš.
„To je utvrđena stvar, ali da li mi to zaista razumemo, to je drugo pitanje. Vreme ima uticaj, ali ne razumemo još uvek specifičnosti toga. Pritom, ovo je potpuno nov virus i ne mora da znači da će se ponašati kao i ostali“, poručuje on.
Ono oko čega se svi stručnjaci slažu jeste da ne treba da se oslanjamo na vreme, padavine, temperaturu, sunce i oblake, već da redovno peremo ruke i vodimo računa o društvenoj udaljenosti dok ne prođe pandemija. Naravno, pranje ruku bi trebalo da se praktikuje i kad se stanje smiri.
