U porama na našem licu i folikulama dlaka žive male grinje iz roda Demodex, poput D. folliculorum i D. brevis. Većinom ne izazivaju probleme na koži, iako ponekad mogu.
Naučnici su već puno toga istražili i pokazali o mikrobiomu u našim crevima i bakterijama koje normalno žive u našim crevima, bešici, genitalijama i u drugim delovima tela, gde imaju svoju funkciju, a sve više saznanja imamo i o ‘stanarima’ na površini naše kože.
Čak i ljudsko lice ima ‘stanare’, male grinje iz roda Demodex, poput D. folliculorum i D. brevis. Te grinje žive u folikulu dlake, odnosno u lojnim žlezdama. Deluje malo zastrašujuće to da vam neki rođak pauka mikroskopske veličine ‘švrlja’ po licu, ali dobra je vest to da njihova prisutnost retko predstavlja problem, piše 24sata.
„Naša koža nije sterilna, na njoj postoje različiti mikroorganizmi koji čine njenu mikrofloru, saprofiti (gljive), a u žlezdama lojnicama i paraziti (grinje). One čine normalnu fiziološku floru kože i predstavljaju zaštitnu barijeru, kakva postoji i u sluznici nosa, ili vaginalnoj sluznici. Najčešće ne stvaraju nikakve ozbiljne probleme na koži. Ipak, do toga može doći kad se promeni pH sluznice kože, što se najčešće događa kad je čovek izložen stresu, ako koristi neadekvatne kozmetičke preparate, ili kao reakcija na zbivanja u gastroenterološkom sistemu“, objašnjava dermatolog dr. Ivana Nola.
Ona dodaje kako pritom misli prvenstveno na želudačne probleme, kod kojih se može dogoditi da i nema nekih simptoma, već se oni prvo manifestuju na koži lica.
„Reč je obično o Helicobacter pylori infekciji, koja menja i pH kože. To je pH koji odgovara bakterijama, grinjama i gljivama, koje tada počnu da se razmnožavaju i mogu da stvore probleme“.
Najčešće je u pitanju rozaceja, ili perioralni dermatitis (crvenilo s aknama oko ustiju).
„Kod redovnih pregleda i sama radim mikroskopske testove i na grinje Demodex. Na osnovu tog nalaza se procenjuje da li je potrebno primeniti lokalnu terapiju ili terapiju tabletama, a u nekim slučajevima možda i uključiti dodatne laboratorijske analize da bismo došli do rešenja“, kaže.
Ipak, većina ljudi nikad neće ni primetiti te grinje na licu, dodaje.
Redovna higijena lica i tela često je sasvim dovoljna da se njihov broj na koži kontroliše, prenosi IFL Science.
Za naučnike je analiza ovih grinja važna jer nam može dati više podataka o tome ko zapravo živi na našem licu, kao i informacije o njihovoj raznolikosti i gde su i kada prvi put došli na ljude. Sprovodeći isto istraživanje u različitim regionima sveta, možemo utvrditi jesu li vrste sveprisutne ili su se proširile u određenim geografskim područjima.
„One nam zapravo pričaju priču o našim precima, kao i priču o drevnoj ljudskoj istoriji i migracijama“, rekla je Mišel Trautven, endomolig sa Kalifornijske akademije nauka u San Francisku, koja je proučavala Demodex.
Kaže kako sam postupak prikupljanja grinja s lica nije glamurozan, istraživači koriste vrpcu ili lepljivu traku koju prislone na kožu ispitanika, te čupaju dlake pincetom, odnosno stružu ljuspice kože i skupljaju ih za pregled. U jednoj studiji morali su i da stisnu nos učesnicima kako bi izbacili malo sebuma iz nosnih pora, da bi ga zatim sastrugali.
„Obično zapravo stavim lepak na staklo za mikroskop i zalepim ga na čelo osobe. Potom ga polako odlepim. Pod mikroskopom tražim grinje koje su zapele u folikulima iz tankog sloja kože koja se oljuštila. Ponekad je zanimljivo gledati kroz mikroskop dok tražite pravi oblik da biste uočili ono što tražite“, zaključuje.
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar