Mlada aktivistkinja za zaštitu životne sredine Greta Tunberg (17) ne krije da ima Aspergerov sindrom, za koji kaže da je ujedno i "dar" i "supermoć", jer je čini drugačijom od drugih. Njena majka Malena Ernman je u knjizi o njihovoj porodici otkrila koliko se Greta mučila u mlađim tinejdžerskim danima, pre nego što joj je dijagnostikovan ovaj poremećaj.
U knjizi pod nazivom „Our House us on Fire: Scenes of a Family and a Planet in Crisis„, Malena opisuje kako je njena ćerka imala problema sa poremećajem u ishrani, pa je zbog odbijanja hrane jednom zamalo završila hospitalizovana. Prvi problemi su počeli 2014. godine, kada je mlada aktivistkinja imala svega 11 godina.
„Plakala je noću, kada bi trebalo da spava. Plakala je na putu ka školi. Plakala je na časovima i na pauzama, a učiteljica nas je zvala skoro svakog dana… Polako je nestajala u nekakvoj tami i malo po malo je delovalo kao da prestaje da funkcioniše“, piše majka.
Jedina stvar koja joj je pomagala jeste porodični pas, sa kojim je provodila sate, mazeći ga. Ovaj period depresije se poklopio sa Gretinim problemima u ishrani. Počela je da odbija hranu i jela je samo tri namirice: avokado, pirinač i njoke. Posle dva meseca odbijanja hrane, devojčica je smršala skoro 10 kilograma i počeli su da se primećuju prvi znakovi izgladnjivanja. Došlo je dotle da su se lekari spremali da je prime u bolnicu kako bi je održali u životu bez hrane. Srećom, pre nego što je do toga došlo, nešto se u Greti promenilo i ponovo je počela da jede normalno.
Nedugo nakon toga, dijagnostikovani su joj opsesivno-kompulsivni poremećaj i Aspergerov sindrom. Tinejdžerka koja je prošle godine prograšena za Timeovu ličnost godine govorila je o životu sa Aspergerom, rekavši da to doživljava kao „dar“.
„Imam Aspergerov sindrom i to znači da sam ponekad malo drugačija od drugih. A biti drugačiji je, u odgovarajućim okolnostima, prava supermoć“, poručila je Greta na Instagramu prošle godine. Kako kaže, ne govori često o tome, jer zna da ima puno ignorantnih ljudi, koji bi njenu dijagnozu mogli pogrešno da protumače, da je „dožive kao bolest ili nešto negativno“.
Aspergerov sindrom je jedan od nekoliko poremećaja iz autističnog spektra. Karakterišu ga poteškoće u društvenoj interakciji i ograničena interesovanja i aktivnosti. Sindrom je dobio naziv po austrijskom pedijatru Hansu Aspergeru, koji je 1944. godine opisao decu koja očigledno imaju normalnu inteligenciju, ali im nedostaju socijalne i komunikacijske veštine. Najraniji i najizraženiji simptom je dečije opsesivno interesovanje za određeni objekat ili temu, uz potpuno isključivanje svakog drugog interesovanja.
Ljudi sa Aspergerom imaju prosečnu ili natprosečnu inteligenciju, a uz odgovarajuću podršku mogu da žive ispunjene i uspešne živote. Nije u pitanju bolest ili zaraza pa se, u skladu sa time, ne leči. Sa Aspergerovim sindromom se živi i ljudi koji imaju ovu dijagnozu često to doživljavaju kao važan deo svoje ličnosti.
Ser Entoni Hopkins, Kortni Lav, Den Akrojd i Deril Hana su javno rekli da imaju Aspergerov sindrom, a Hopkins čak kaže da mu je to i pomoglo da se unese u neke uloge. Stručnjaci širom sveta nagađaju za brojne druge istorijske i javne ličnosti da se takođe nalaze na ovom spisku, i to na osnovu njihovog ponašanja, pristupa poslu i načina komunikacije. Na tom spisku su Robin Vilijams, Stenli Kjubrik, Abraham Linkoln, Endi Vorhol, Bil Gejts, Albert Ajnštajn, Emili Dikinson, Tomas Džeferson, pa čak i Vladimir Putin.