Gastritis je opšti termin za grupu stanja sa jednom zajedničkom karakteristikom: zapaljenje sluzokože želuca. Gastritis se može pojaviti iznenada (akutni) ili se pojaviti polako tokom vremena (hronični). U nekim slučajevima, gastritis može dovesti do čira i povećanog rizika od raka želuca. Za većinu ljudi, međutim, gastritis nije ozbiljan i može se uspešno lečiti.
Gastritis je zdravstveni problem koji nastaje kada se sluznica želuca upali, tj. postane iritiriana. Može izazvati bol, probavne smetnje i osećaj mučnine. Lečenje uključuje terapiju medikamentima.
Mogući uzroci gastritisa, tj. iritacija od koje se javljaju simptomi, jesu prekomerna upotreba alkohola, hronično povraćanje, stres ili upotreba određenih lekova kao što su aspirin ili drugi antiinflamatorni lekovi.
Takođe, gastritis može izazvati bakterija Helicobacter pilori (H. Pilori) koja živi u sluzokoži želuca. Ako se ne leči, infekcija može dovesti do čira, a nekad i raka želuca. Refluks žuči je povratni tok žuči u stomak iz žučnih puteva i to je još jedan mogući uzrok gastritisa.
Takođe, uzrok su i infekcije uzrokovane bakterijama i virusima.
Ako se gastritis ne leči, može dovesti do ozbiljnog gubitka krvi i može povećati rizik od razvoja raka želuca.
Mnogi ljudi sa gastritisom nemaju simptome. Oni koji imaju simptome često ih greškom pomešaju sa lošim varenjem.
Ostali znaci gastritisa su crna, katranasta stolica, nadimanje, mučnina i povraćanje, osećaj dodatne sitosti tokom ili posle obroka, gubitak apetita, čir na želucu, gubitak težine bez očiglednog razloga, bol ili nelagodnost u gornjem delu stomaka, povraćanje krvi.
Postoje dve glavne vrste gastritisa. Erozivni (reaktivni) gastritis uzrokuje i upalu i eroziju (istrošenost) sluznice želuca. To stanje je poznato i kao reaktivni gastritis. Mogući uzroci su alkohol, pušenje, korišćenje kortikosteroida, virusne ili bakterijske infekcije i stres usled bolesti ili povreda. Neerozivan gastritis je upala sluznice želuca bez erozije ili ugrožavanja sluznice želuca.
Erozivni gastritis je erozija sluznice želuca uzrokovana oštećenjem odbrambenih snaga sluzokože. Ovo stanje je obično akutno, manifestuje se krvarenjem, ali može biti subakutno ili hronično sa malo simptoma ili bez njih. Dijagnoza se postavlja endoskopskim pregledom. Lečenje podrazumeva uklanjanje uzroka koji izaziva simptome i započinjanje terapije koju prepisuje lekar.
Atrofični gastritis je hronična upala i stanjivanje sluznice želuca. Jedna vrsta atrofičnog gastritisa javlja se kada faktori životne sredine uzrokuju hroničnu upalu.
Hronični gastritis je dugotrajno stanje u kojem je sluz koja oblaže želudac upaljena ili nadražena tokom dužeg perioda. Simptomi se javljaju polako, tokom vremena.
Akutni gastritis je upala ili iritacija sluznice želuca. Ovo stanje obično traje kratko. Međutim, ako zapaljenje potraje, stanje postaje hronični gastritis. Akutni gastritis može da se javi kod ljudi svih uzrasta, iako je češći u odraslom dobu i starosti.
Autoimunki gastritis je hronična inflamatorna bolest koja uništava parijetalne ćelije želuca. Poznata posledica je nedostatak vitamina B12 i, a posledično, anemija.
To je stanje nakon gastrektomije koje karakteriše bol u stomaku, povraćanje žuči i gubitak težine. Čini se da je sindrom uzrokovan slobodnim enterogastričnim refluksom žuči i drugim sastojcima tankog creva.
Antralni gastritis je zapaljenje antralnog dela želuca nepoznate etiologije, koje verovatno počinje u sluzokoži, a može se proširiti dalje.
Da bi se postavila dijagnoza gastritisa, neophodno je uradili određene analize.
Endoskopija je procedura u okviru koje se endoskopom pregleda gornji digestivni sistem. Tokom endoskopije lekar provlači fleksibilnu cev sa endoskopom niz grlo u jednjak, želudac i tanko crevo. Koristeći endoskop, lekar traži znake upale.
Lekar će, zahvaljujući endoskopiji, proceniti da li je potrebno sa rizičnog mesta uzeti uzorak upaljenog tkiva kako bi se potvrdila dijagnoza gastritisa.
Laboratorijski testovi koji su neophodni kada se sumnja na gastritis su kompletan broj krvnih zrnaca za procenu anemije, pošto akutni gastritis može izazvati gastrointestinalno krvarenje, zatim analize jetre i bubrega i testovi funkcije žučne kese i pankreasa.
Test stolice je neophodan kako bi se potvrdilo ili odbacilo prisustvo helikobakterije.
Blokatori kiseline – koji se takođe nazivaju blokatori histamina – smanjuju količinu kiseline koja se oslobađa u digestivni trakt, što ublažava bol od gastritisa i podstiče zarastanje sluznice želuca.
Zeleni čaj sa medom ima više potencijalnih prednosti za lečenje gastritisa. Topla voda može umiriti probavni trakt i olakšati varenje. Jedna studija je pokazala značajnu razliku kod ljudi sa gastritisom koji su pili čaj sa medom samo jednom nedeljno.
Neki ljudi smatraju da sledeća hrana i pića pomažu u ublažavanju simptoma gastritisa: hrana bogata vlaknima, kao što su integralne žitarice, voće, povrće i pasulj. hrana sa malo masti, kao što su riba, nemasno meso i povrće. hrana sa malo kiseline, uključujući povrće i pasulj.
Ispijanje velikih količina vode kontroliše nivo kiseline želudačnih sokova, što pomaže da se ubrza zarastanje kod gastritisa. Ipak, trebalo bi izbegavati previše vode neposredno pre i posle jela jer to može biti kontraproduktivno.
Ako se ne leči, gastritis može dovesti do čira na želucu i krvarenja u stomaku. Retko, neki oblici hroničnog gastritisa mogu povećati rizik od raka želuca, posebno ako se pacijentu dese značajno stanjivanje sluznice želuca i promene u ćelijama sluznice.
Izbegavajte masnu, prženu, začinjenu ili kiselu hranu. Smanjite kofein i alkohol. Jedite manje obroke tokom dana. Probajte da smanjite uzročnike stresa. Večerajte najmanje dva do tri sata pre spavanja.
Banane se smatraju bezbednim za stomačnu kiselinu jer imaju alkalna svojstva. Pored toga, smatra se da ovo voće pomaže u ravnoteži kiseline u želucu i ujedno sprečava simptome refluksa kiseline.
Gastritis izazvan stresom je poremećaj sluznice želuca uzrokovan prekomernim lučenjem želudačne kiseline. Ovo stanje nije opasno po život, ali ako se ne leči, može izazvati više komplikacija. Osim terapije koju će prepisati lekar, vrlo je važno pozabaviti se uzrokom stresa kako bi se otklonio glavni pokretač bolesti.
Osobe sa viškom kilograma u većem su riziku od simptoma gastritisa kao što su nadimanje i refluks kiseline. Vežbanje kao pomoć pri gubitku težine ne samo da će ublažiti gastritis već će vam pomoći da sagorite kalorije i izgubite kilograme.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar