2
U toku vrelih dana sa povećanim UV zračenjem posebno je potrebno obratiti pažnju na način čuvanja lekova i na rizik od razvoja fotosenzitivnih reakcija. Iz tog razloga je potrebno potražiti savet farmaceuta kada se radi o primeni terapije u uslovima toplotnog talasa.
Toplotni talas se definiše kao „meteorološka pojava koju karakterišu povišene temperature atmosferskog vazduha sa vrednostima iznad 32 stepena Celzijusa u trajanju od tri i više uzastopnih dana, a što je često propraćeno i povećanjem procenta relativne vlažnosti vazduha i smanjenjem brzine strujanja vazduha, koji dodatno opterećuju sistem termoregulacije organizma“.
Ovi dani su takođe praćeni i povećanim UV zračenjem. Usled klimatskih promena suočavamo se sa sve češćim i dužim toplotnim talasima.
„Većina lekova se čuva na temperaturi 25-30 stepeni, što se može obezbediti u prostoriji koja ima rashladni uređaj ili čuvanjem na tamnom, suvom mestu udaljenom od izvora svetlosti i toplote. Čuvanje u frižideru lekova kojima to nije opseg skladištenja se ne preporučuje. U situacijama u kojima moraju da se koriste lekovi za koje je poznato da imaju potencijal za nastanak reakcija fotosenzitivnosti, potrebno je posvetiti maksimalnu pažnju merama zaštite od UV zračenja“, objašnjava Tatjana Žunić, magistar farmacije Farmaceutske komore Srbije.
U okviru svojih delatnost u oblasti javnog zdravlja u Srbiji Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, zajedno sa loklanim institutima i zavodima za javno zdravlje daju preporuke koje se tiču klime i zdravlja i one se mogu naći na njihovim sajtovima. Te preporuke su opštog tipa i odnose se na savete i preventive mere zdravstvenih problema uzrokovanih izlaganjem visokim temperaturama. U grupi posebno osetljivih za razvoj ovih zdravstvenih problema navode se i osobe koje koriste određene lekove. Ali, koji su to lekovi?
„Pre svega to su svi lekovi koji utiču na fiziološke mehanizme odbrane od prekomerne toplote. Najveći potencijal da utiču na povećanje rizika od problema usled prekomerne vrućine imaju lekovi koji utiču na termoregulaciju (antipsihotici, antiholinergici). U toj grupi su i oni lekovi koji utiču na znojenje (triciklični antidepresivi, tipični i atipični antipsihotici i antiholinergici smanjuju znojenje i time otežavaju hlađenje tela, dok inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina povećavaju znojenje)“, kaže Žunić.
Takođe, na spisku se nalaze i lekovi koji mogu smanjiti osećaj žeđi (diuretici, ACE inhibitori, blokatori angiotenzinskih receptora).
„Prilikom izdavanja ovih lekova potrebno je skrenuti pažanju na opšte mere zaštite od toplote, izbegavanje izlaska u vremenskom periodu najviših temperatura, adekvatna hidratacija, odgovarajuća odeća, dok je za eventualnu promene u doziranju i izboru leka zadužen lekar. Samoinicijativnu promenu doznog režima u uslovima toplotnog talasa, bez dogovora sa lekarom, treba obeshrabriti“, ističe Žunić.
***
