56
Profesor Spasoje Popević sa Klinike za plućne bolesti KCS za RTS rekao je da svaki kašalj koji traje duže od nedelju dana zahteva pažnju, a da ga treba posmatrati zajedno sa drugim simptoma i drugih znakova bolesti.
U prethodnim talasima epidemije kod većine obolelih prvo su stradala pluća. Od blage forme bolesti bukvalno su u dan-dva snimci pokazivali tešku kliničku sliku. Kod mnogih koji su preležali kovid 19 oporavak traje mesecima.
U ovom talasu kliničke slike su drugačije. Jedan od simptoma je i kašalj. Kada je opasan, kako razlikovati šta ga izaziva i šta su sve u ovom trenutku saveti pulmologa?
Dr Spasoje Popević sa Klinike za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije rekao je za RTS da kašalj sam po sebi nije toliko izolovan problem, već ga treba posmatrati u sklopu drugih simptoma i drugih znakova bolesti.
„Kašalj je uobičajena manifestacija, infekcija i gornjeg i donjeg respiratornog trakta, kod hroničnih bolesnika i bolesnika sa astmom može biti isprovociran promenom temperature, kada se izlazi iz tople prostorije na -5 ili -10 stepeni, tada dolazi do spazma disajnih puteva i kašlja“, objasnio je dr Popević.
Prema njegovim rečima, svaki kašalj koji traje duže od nedelju dana zahteva pažnju, pogotovu ako ima u ispljuvku tragova krvi. Podvlači da ako ima tragova krvi, to je znak ozbiljnije bolesti i tada pacijent mora da se obrati pulmologu.
Zagađenje vazduha i pušenje su najveći faktori rizika koji izazivaju kašalj, osim respiratornih infekcija i svih onih bolesti koje proizlaze iz pušenja i zagađenja vazduha.
Dr Popević upozorava da ako pušač kašlje duže od tri nedelje ili se promeni karakter kašlja, to ne treba ignorisati, pacijenta treba uputiti pulmologu.
„Svaki pušač kašlje, kada zapali cigaretu to je uobičajena stvar, ali kada dođe u ordinaciju i kaže – ja kašljem, to je problem, šta se promenilo u karakteru kašlja kada se žali na nešto što je uobičajena stvar kod njegove bolesti zavisnosti“, rekao je Popević.
Klinika za pulmologiju nije sada crvena kovid zona. „Od početka prošle godine je u nekovid zoni i zbrinjavamo, osim postkovid i sve druge nekovid pacijente – povećan je broj pacijenata sa tumorima pluća“, kaže on.
„U ovoj pandemiji sreća u nesreći je to što svako ko se nakašljao dobio snimak pluća pa je mogao da bude otkriven karcinom pluća u ranom stadijumu, koji ne daje manifestacije dok se ne proširi“, kaže dr Popević.
Pročitajte još:
Oko 4.000 bronhoskopija godišnje radimo, 80 odsto pacijenata je pod sumnjom na tumore pluća, izneo je podatak.
Tumori su, kako kaže, opasni jer kasno u toku bolesti daju tegobe.
Oko 80 odsto pacijenata i pre pandemije, sada za nijansu manje, dolazi u odmaklom stadijumu bolesti, kada hirurško lečenje nije moguće, kaže on.
Usred pandemije smo malignih bolesti pluća, korna će proći, ali druge bolesti ostaju sa nama. Promena karaktera kašlja kod pušača, bol u grudima, gubitak telesne težine, otežano disanje, iskašljavanje krvi – su manifestacije koje građane treba da upute lekaru, pa da se upute pulmologu, rekao je Popević.
„Mi smo postkovid centar, naša iskustva su velika. Dosta pacijenata, pogotovu onih koji su imali tešku formu kovid pneumonije, ima razne vrste ožiljaka po plućima, neki se završavaju i plućnom fibrozom – to su nepovratna oštećenja plućne funkcije. Borimo se da ono što je ostalo od te funkcije sačuvamo i da ih rehabilitujemo i damo kiseoničku terapiju i u kućnim uslovima“, rekao je doktor Popević.
Da li su svi pacijenti takvi? Nisu, kaže doktor i dodaje da se najveći broj pacijenata u izvesnoj meri oporavi, čak i od teških kovid pneumonija, „ovo je nova bolest, ali imamo još mnogo toga da radimo“.
Dajući savet kako da sačuvamo pluća u ovom periodu, dr Popević je poručio: „Nosite masku i napolju.“
***
Bonus video: Dr Dragoslav Popović i dr Sergej Boljević: Ne treba se opuštati sa omikron sojem korone
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
