2
Trendovi estetske hirurgije menjaju se kako u svetu, tako i u Srbiji. Prema rečima hirurga, ovo je grana medicine koja najbrže napreduje, pa je tako za plastičnu operaciju nekad bilo potrebno izdvojiti dve do tri nedelje u bolnici, a danas se izlazi za jedan dan. Tehnika, materijali i stručnost lekara sve je bolja, a želje pacijenata nekada se graniče sa naučnom fantastikom.
„Posao estetskog hirurga, između ostalog je da sluša želje svojih pacijenata. Ono što ovu disciplinu razlikuje od ostalih, je to što na nas vrše pritisak pacijenti i javno mnjenje, a to je nešto što ne mogu da rade u neurohirurgiji, kardiologiji… Stalno je prisutan pritisak da treba sve brže da zaraste, da se manje vidi, da pacijent više liči na idola, uzora kojeg je zamislio ili ga ima na fotografiji. To nama hirurzima stvara dodatno opterećenje, pa ovim putem apelujem na kolege da ne popuštaju pod pritiskom pacijenata, kada su u pitanju nemoguće misije“ priča za Nova.rs prim. dr Milan Colić, specijalista opšte hirurgije.
S pokojnim bratom, profesorom Miodragom Colićem, više od tri decenije je vodio prvu privatnu bolnicu za rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju u Srbiji, danas posao vodi sam kao vodeći stručnjak za tu oblast kod nas.
Nekada je za povećanje grudi, seća se on, bilo potrebno provesti dve do tri nedelje u bolnici, danas sve, kako kaže, ide 100 puta brže.
„Ranije je bilo da pacijentkinja prvo legne u bolnicu, pa se rade neka ispitivanja, pa tek posle sedam dana ide operacija, a onda još 10 dana leži. To znači da izađe posle dve do tri nedelje. Danas je to sve „vikend procedura“. Nije čak ni to, ako uradimo operaciju u petak, pacijent ostaje jednu noć u bolnici, a već u ponedeljak je sposoban da radi, ako je posao recimo za kompjuterom. Za to su zaslužni materijali koje koristimo i hirurške tehnike koje upotrebljavamo, ali pacijentima često ni to nije dovoljno brzo“, kaže prim. dr Colić.
Osim brzine, i zahtevi pacijenata dobijaju nove dimenzije, a Colić kaže da se redovno dešava da odbije da uradi zahvat.
„Kad vidim da neko ima želju koja se ne slaže sa licem i telom te osobe, onda to i kažem, i nema tog novca za koji ću raditi operaciju za koju smatram da nije dobra po pacijenta“, naglašava doktor.
„„Kada mi u ordinaciju uđe neko na kome vidim da mu se nos ne slaže sa glavom i licem, znam odmah da je operisan dva ili tri puta, što znači da ima problem sa psihom, a ne sa nosem. Meni ne treba da prihvatam takvog pacijenta po svaku cenu, a na nama lekarima je da objasnimo da nije svako rešenje u hirurškom skalpelu. Međutim, postoji kategorija ljudi koju zovemo „navučeni na nož“. Oni misle da sve mogu da reše skalpelom. Mislim da doživljavaju neku vrstu euforije, luče im se endorfini kada dođu na operaciju. Zaista postoje takvi ljudi, dopada im se ta vrsta bola. Njih to drži neko kraće vreme, pa pređu na nešto drugo“, objašnjava naš sagovornik.
„Često me pitaju imamo li na klinici psihijatra ili psihologa. Odgovorim uvek da nam ne trebaju, jer radim više od 30 godina ovaj posao i tačno znam kad se neko pojavi na vratima, kako treba da se postavim prema toj osobi. Kome treba da podiđem, sa kim kako da razgovaram. Kada vidim da je u pitanju mlada, nedovoljno izgrađena osoba, nesigurna u sebe, da želi nešto što joj neće stajati, jer ne ide uz to, objasnim joj. Kao one što traže ogrome usne „pačije kljunove“. Mi to ne radimo, a i na sreću, sve je manje žena kojima je ovo želja. Ne poznajem muškarca koji voli da poljubi takve usne, a znam hiljade devojaka koje vrše pritisak na nas da im to napravimo. Pačiji kljunovi iz moje ordinacije neće izlaziti“, naglašava u razgovoru prim. dr Colić.
Pročitajte još:
Ima onih koje uzimaju sve sa „menija“ plastične hirurgije.
„Kad kažu za neku ženu da se ‚izoperisala‘, ja kažem da se ‚prepunila‘. To je ono kada im jagodice vise, jer traže da se uradi sve na brzinu, pa ono što ste nekad punili sa tri mililitra hijalurona, sad punite sa 13 ili sa 30, čak 50 mililitara. To izgleda užasno i odbija druge klijente. Loša je reklama. Lica se menjaju na ružnije. Svaki hirurg mora da odvoji više vremena da takve zahvate uradi kako treba i da se pacijent duže vreme oporavlja. To nikako ne sme da se radi ‚na brzinu‘. Sebi sam radio zatezanje donjih i gornjih kapaka, fejslifting i liposukciju, a kažu da mi se ništa ne vidi. To je zato što imam granice. Nisam hteo da izgledam kao neuspeli tridesetogodišnjak kome će svi da se smeju, nego da kažu: Vidi ga ovaj čovek od preko 60 godina, kako dobro izgleda‘“, uz osmeh priča naš sagovornik.
Ljudi idu u kozmetičke salone na plastičnu hirurgiju jer tamo manje plate.
„Posle dolaze kod nas da ih spasavamo posledica, koje ih koštaju tri puta više. Uvek kažem pacijentima da mene pitaju, da se konsultuju, a ne moraju kod mene da se operišu. Samo da ih uputim gde i šta da rade, da ih neko ne upropasti. Mnogi dolaze i govore mi da su našli hirurga preko Instagrama, a to je katastrofa. Na tim društvenim mrežama može svašta da se okači, provuče kroz filtere i privuče ljude koji se jave i idu neproverenim osobama pod nož. Posle je nama jako teško da spasavamo telo i lice osobe koju je neko uništio“, kaže Colić.
Pročitajte još:
Otkriva i da „često vade materijal koji su lakeri-amateri ubrizgali ljudima u usne, grudi, zadnjicu, u nekim poluprofesionalnim salonima ili ambulantama“.
„To nikad nije hijaluronska kiselina, jer ona je prirodni materijal. Uglavnom je to biopolimer ili metakril, a to su opasni preparati koji retko izazivaju komplikacije, ali kada se one dese, bude stravično. Može da se dogodi da se otvori rana na usni koja nikada ne zaraste ili da čak otpadne pola usne. Gravitacija deluje na taj materijal, tako da se skupi kao kuglica, pa vremenom padne na dno i povuče usnu. Neke žene se hvale kako su uradile usta za 200 ili 300 evra i dobile definitivan materijal, umesto da su platile toliko za mililitar hijaluronske kiseline. Međutim, saniranja posledica, ako im zatreba, bude delikatno i podrazumeva proceduru ozbiljne hirurške operacije, a košta ih više od 1.000 evra“, objašnjava prim. dr Colić .
***
Bonus video: Zamke jeftinih estetskih zahvata
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
