Glaukom se smatra “tihim kradljivcem vida” i jednom od najpodmuklijih bolesti u oftalmologiji.
Mnogi će reći povišen krvni pritisak, i to jeste delimično tačno, ali glaukom je prvenstveno bolest očnog živca.
U našem oku neprekidno se stvara očna vodica, koja ispunjava prednju očnu komoru. Da bi očni pritisak bio normalan, a to su vrednosti između 10 i 22 mmHg, koliko očne vodice uđe u prednju očnu komoru, toliko iz nje treba da izađe.
Ako se iz nekog razloga očna vodica stvara u većoj količini pa očna vodica otiče u manjoj količini od potrebne, doći će do povećanja očnog pritiska. Taj povećani očni pritisak za posledicu ima odumiranje nervnih vlakana i trajno oštećenje očnog živca.
Vlakna koja se oštete usled povišenog očnog pritiska, zauvek su oštećena i ne mogu se regenerisati. Svako vlakno koje propadne, ostaviće za sobom jednu slepu mrlju u vidnom polju. Međutim, problem je što pacijent te pojedinačne ispade u vidnom polju na početku bolesti, najčešće, ne primećuje.
Procenjuje se da otprilike polovina ljudi uopšte ni ne zna da ima glaukom. Kada pacijent počne da primećuje više tamnih mrlja u svom vidnom polju, sužavanje i gubitak perifernog vida, tada je najčešće oštećenje vidnog živca prilično uznapredovalo, i ukoliko se ne započne sa lečenjem, vodiće ka trajnom gubitku vida, odnosno slepilu.
Glaukom je inače vodeći uzrok slepila kod osoba starijih od 60 godina.
Postoji nekoliko faktora rizika, a jedan od najznačajnijih je prisustvo glaukoma u porodici. Stariji od 40 godina su pod većim rizikom. Osobe sa refraktivnim anomalijama, posebno kratkovide osobe, takođe imaju veći rizik za razvoj glaukoma. Hronične bolesti poput šećerne bolesti, hipertenzije, povišenog
očnog pritiska, mogu da doprinesu većem riziku za razvoj glaukoma.
Samo jedno merenje očnog pritiska, bez kompletnog ofalmološkog pregleda sa obaveznim pregledom vidnog živca, apsolutno nije dovoljno za dijagnozu.
Nažalost, oštećenja koja su nastala na vidnom živcu su trajna. Međutim, može da se zaustavi progresija bolesti.
Lečenje uglavnom podrazumeva medikamentoznu terapiju kapima, ali je moguće, ponekad i neophodno, hirurško lečenje ili lečenje laserom, u zavisnosti od samog tipa glaukoma.
***
Bonus video: Zdravo misli
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare