Disfagija je medicinsko stanje koje označava otežano gutanje.
Može da bude simptom određene bolesti, ali i zasebno stanje. Osobe koje imaju disfagiju će kod gutanja osećati određenu nelagodu, stezanje, a pojaviće se i drugi simptomi. U pitanju je o ozbiljno stanje koje je potrebno prepoznati na vreme i odmah tretirati. Može se pojaviti u bilo kojoj dobi, a važno je reagovati kod pojave prvih simptoma.
Šta uzrokuje disfagiju?
Za gutanje je zaslužno niz različitih mišića i nerava koji rade zajedno kako bi hrana ili pića sigurno stigli iz usta do jednjaka i želuca. Do disfagije može doći kada su oštećeni ti mišići ili nervi zaslužni za gutanje. Osim toga, može se pojaviti i kao rezultat tumora ili karcinoma grla ili glave, kod lečenja radioterapijom, te kod određenih neurodegenerativnih bolesti kao što je multipla skleroza.
Do ovog stanja takođe može doći zbog bolesti i distrofije mišića ili natečene štitne žlezde i zbog infekcije grla. Češća je kod starijih ljudi i beba, a mogućnost pojave disfagije je i kod ljudi koji su imali moždani udar ili onih koji boluju od Parkinsonove bolesti.
Koje su vrste disfagije?
S obzirom na uzrok problema, postoje dve glavne vrste disfagije. Visoka disfagija ili orofaringealna koja pogađa ždrelo i početnu trećinu jednjaka i druga vrsta je niska disfagija ili ezofagealna koja pogađa ostali deo jednjaka i mesto gde jednjak prelazi u želudac. Mnoge bolesti mogu uzrokovati pojavu obe vrste disfagija. Visoka disfagija se tako pojavljuje kod osoba koje imaju neurološke poremećaje i bolesti mišića, dok se niska disfagija pojavljuje kod problema s jednjakom kao što je spazam ili rak.
Kako prepoznati disfagiju?
Disfagija se može prepoznati po bilo kakvim smetnjama u grlu koje se pojavljuju kod gutanja, uzimanja hrane ili pića. Osim toga, ovo stanje može imati i iduće simptome:
– bol kod gutanja
– nemogućnost gutanja
– pojačana pljuvačka
– gubitak apetita i kilograma
– osećaj da je hrana zapela u grlu
– promuklost
– česta gorušica
– vraćanje želudačne kiseline u grlo
– kašljanje ili gušenje kod gutanja
Sami simptomi će biti drugačiji od osobe do osobe. Mogu biti blagi ili pak jako izraženi pri čemu osoba neće uopšte moći da guta. Važno je razlikovati kratkoročnu disfagiju koja se pojavljuje kao posledica upale grla ili sličnih bolesti i dugoročnu disfagiju kod koje se simptomi ne povlače.
Može li se disfagija sprečiti?
Ako je disfagija nastala zbog određene bolesti ili stanja, ona se ne može sprečiti. Jedini način na koji se može uticati na disfagiju je sporo unošenje hrane, dobro žvakanje i traženje pomoći kod prvih simptoma bolesti, piše N1.hr.
Kako se leči disfagija?
Pre svega je potrebno posetiti lekara koji će uraditi niz testova, a ključna je poseta stručnjaku, otorinolaringologu. Prvo se radi analiza pomoću barijevog kontrasta, a kasnije po potrebi endoskopija i biopsija. Sve iduće analize će zavisiti od prethodnih analaza i ozbiljnosti bolesti.
Samo lečenje će s druge strane zavisiti od uzroka stanja, a najčešće će biti potrebni antibiotici, promena načina žvakanja i prehrambenih navika, dok će u nekim slučajevima biti potrebna operacija, hranjenje sondom ili ubrizgavanje botoksa u mišiće. Nekima će pomoći vežbe za mišiće lica, hranjenje u određenom položaju ili izbegavanje određene hrane, pri čemu je najbolje potražiti savet nutricioniste.
Ako se disfagija ne leči, može doći do dehidratacije, pothranjenosti ili do aspiracije, odnosno udisanja hrane i tečnosti koja može dovesti do akutne upale pluća.
BONUS VIDEO: Endokrinološke bolesti modernog doba
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: