7
Nošenje maski odavno je postalo obavezno u Srbiji, a zatim i u brojnim drugim zemljama, što je mnogima teško palo. Otpor ovim merama je u porastu, a mnogi maske nazivaju i "državnim terorom".
Osobe koje se protive nošenju maski kao glavni argument navode da su Svetska zdravstvena organizacija i naučnici u početku govorili da maske nisu od neke koristi, dok sada pričaju suprotno – da su najbolja zaštita. Možda se čini da „kontraši“ znaju nešto što mi ne znamo, ali jedno istraživanje ipak pokazuje da to nije tačno. Studija objavljena u časopisu „Proceedings of the National Academy of Science“ urađena na uzorku od preko 800 Amerikanaca, dokazala je da se propisanim merama društvenog distanciranja i nošenja maski više protive ljudi s koji imaju nižu inteligenciju i slabiji kapacitet radne memorije, piše Index.hr.
To je povezano sa činjenicom da u pandemiji jednostavno moramo da budemo sposobni da u glavi pomirimo neke kontradiktorne informacije – kao što je činjenica da izbegavanje grljenja i rukovanja donosi zdravstvene koristi, ali istovremeno uzrokuje emocionalnu i psihološku štetu. Ali, ne utiče samo inteligencija na prihvatanje propisanih mera – već i pol, starost i raspoloženje, između ostalog.
Pošto je koronavirus koji se trenutno širi svetom potpuno nov, treba da prođe neko vreme da bi naučnici imali pouzdane zaključke o najboljem načinu zaštitite. Naučnici uglavnom svoje teorije dokazuju eksperimentom, što je u slučaju maski nemoguće: nemožete zdrave ljude bez maski ili s raznim maskama izložiti virusu da biste videli ko će da oboli ili umre. Ostaju samo observacijska istraživanja, odnosno analizira eksperimenata koji su se dogodili u prirodi.
Dr. sc. Andreja Ambriović Ristov, s Instituta Ruđer Bošković, članica Naučnog saveta vlade Hrvatske, kaže da je rasprava o korisnosti nošenja maski počela čim je izbila pandemija.
„Ta rasprava nije krenula zato što su naučnici sumnjali u njihovu korisnost, nego zato što naučnici nikad ne tvrde stvari koje su intuitivne, već samo one koje su dokazane. Budući da nije prošlo puno vremena od pojave pandemije, rasprava još traje. Ali iskustvo svih zemalja, pa tako i naše, ukazuje da je najdelotvorniji način sprečavanja širenja virusa socijalna distanca i higijena, prvenstveno ruku kojima virus s površina možemo uneti u organizam, a zatim su tu i maske i higijena maski“, kaže ona za Index.
Da li je istina da su na početku pandemije naučnici pričali da maske ne pružaju neku posebnu zaštitu?
Direktor SZO za vanredne situacije, Majkl Raja, u martu je izjavio kako UN-ova organizacija veruje da maske treba da nose samo ljudi koji su bolesni kako ne bi širili viruse, kao i oni koji su jako izloženi velikim količinama virusa – zdravstveni radnici i ljudi koji u domaćinstvima brinu o bolesnima.
„Nema konkretnog dokaza koji bi ukazivao da masovno nošenje maski donosi bilo kakvu korist, zapravo, postoje izvesni dokazi koji nagoveštavaju suprotno. Tu je još i globalni problem nedostatka maski i drugih medicinskih potrepština. Ljudi koji su najviše izloženi riziku su zdravstveni radnici koji su izloženi virusu svake sekunde svakog dana. Pomisao na to da nemaju maske je užasna“, rekao je tada Rajan.
Slična je bila preporuka i američkog Centers for Disease Control and Prevention (CDC).
Međutim, jako je važno napomenuti da u martu još nije bilo dovoljno većih, ozbiljnih istraživanja koje bi potvrđivale da platnene maske mogu imati značajniji efekt ako se masovno nose, a postojao je strah da bi mogle stvarati lažan osećaj sigurnosti i tako smanjiti ozbiljnost u pridržavanju drugih mera kao što je fizička distanca. Takođe, tada se još nije znalo da li osobe koje nemaju simptome mogu da prenose virus, što danas znamo da je istina. Takođe u martu u mnogim zemljama sveta vladala je nestašica maski čak i za medicinsko osoblje i porodice obolelih – tako da je i običnim građanima bilo jako teško da je nabave. A nije se znalo da li je maska koju sami napravimo korisna.
Šta se od tada promenilo? Istraživanja novijeg datuma otkrila su da virusno opterećenje dostiže vrhunac u danima pre nego što se pojave simptomi, to znači da je govor dovoljan za izbacivanje kapljica koje nose viruse. Tako da smo došli do zaključka da je dobro da ljudi nose maske u zatvorenim prostorima u kojima postoji rizik zaraze čak i ako su uvereni da su zdravi
„Jedan od problema s kojim se suočavamo u ovoj pandemiji je veliki broj asimptomatskih pacijenata. Iako još nismo sigurni koliko su zarazni asimptomatski pacijenti, svi ćemo biti sigurni od zaraze ako uz socijalnu distancu nosimo masku, posebno u zatvorenim prostorima, bila ona medicinska ili platnena“, kaže Ambriović Ristov.
Još jedan argument protiv maski je da se ljudi guše kada ih nose jer stalno ponovo udišu karbon dioksid (CO2 ) koji izdišu. Zapravo, u masku ne stane gotovo ništa od CO2 koji smo izdahnuli, jer se se raširi prostorom, a osim toga, milijarde ljudi u svetu, na primer u Aziji, vrlo ih često nose. Da se od njih ljudi uistinu guše i padaju u nesvest, nikada ih ne bi nosili lekari, recimo hirurzi kada rade operaciju.
Zatim, sledeći argument protiv maski je da one ne mogu da zaustave viruse jer su previše maleni. Virusi koji uzrokuju grip uglavnom su veličine između 0,08 i 0,12 mikrometara (1 mikrometar = 1/1.000.000 metara). Novi koronavirus ima slične dimenzije od 0,08 do 0,15 mikrometara. Kapljice kojima putuju kroz vazduh imaju razmeru koji se kreće između 0,6 i 1000 mikrometara.
Recimo, maske sa oznakom N95 naziv su dobile po tome što zaustavljaju oko 95% čestica razmera 0,3 mikrometara koje je najteže zaustaviti. Veće kapljice zbog svoje mase ne uspevaju dovoljno brzo da se kreću s brzim strujama vazduha između niti od kojih je sačinjena maska pa završavaju na tkanju. S druge strane, ekstremno male kapljice sudaraju se s molekulama vazduha u tkanju pa i one u velikim brojevima završavaju na nitima. Kapljice od 0,3 mikrometra su najproblematičnije jer imaju optimalne dimenzije da budu prođu kroz masku. Ali i njih je moguće zaustaviti pametno uređenim višeslojnim tkanjem u maskama. To uspešno čine i maske N95 i hirurške maske, a u nešto manjoj meri čak i platnene.
Nemojte zbog ovoga misiti da morate da imate N95 masku po svaku cenu – zapravo pomažu i one koje same napravite. Zašto?
Veličina čestica koje se stvaraju govorom uglavnom se kreće oko 1 μm, dok se dimenzije tipičnih kapljica kojima se prenose virusi uglavnom kreću od 5 μm do 10 μm. Materijali od kojih najčeće pravimo masku sami filtriraju između 49% i 86% izdahnutih čestica dimenzija između 0,02 μm i 1 μm (zavisno o vrsti platna), dok hirurške maske filtriraju oko 89%, pokazala su istraživanja. U studiji sprovedenoj u laboratorijskom okruženju, objavljenoj u časopisu PLOS One, utvrđeno je da maska od krpe filtrira oko 60% čestica dimenzija između 0,02 μm i 1 μm, a hirurška oko 75%.
U časopisu The New England Journal of Medicine objavljen je eksperiment u kojem se ubrzanim snimanjem pratila količina kapljica koje se izbacuju tokom govora. Eksperiment je pokazao da su izgovaranjem jednostavne fraze nastale na stotine kapljica u rasponu dimenzija od 20 do 500 mikrometara, ali i da su gotovo sve bile zaustavljene kada su usta govornika bila prekrivena vlažnom krpom.
Sprovedeno je još jedno istraživanje koje je najbolji dokaz da su maske efikasne. Studija objavljena u časopisu Health Affairs pratila je širenje koronavirusa pre i posle uvođenja obaveznog nošenja maski u 15 američkih saveznih država i okruga Kolumbija. Otkriveno je kako je obavezno nošenje maski dovelo do usporavanja dnevne stope rasta obolelih. Prvih pet dana nakon uvođenja obavezne mere, dnevna stopa rasta usporila je za 0,9 u odnosu na pet dana pre zakona. U tri nedelje dnevna stopa rasta usporila je za dva boda, što je u epidemiologiji značajno.
Dakle, obavezno stavite tu masku. I ne skidajte je na bradu.
„Sve ono što ste skupili na spoljnoj strani maske, pomicanjem maske na bradu istovremeno ste preneli na ruke i razmazali po licu, zapravo koncentrirali ste potencijalne čestice koje sadrže virus. Slična logika važi i za stavljanje maske u torbu bez obraćanja pažnje koja je unutrašnja, a koja je spoljašna strana maske. Naravno da stavljanjem maske u torbu nećete spoljni deo maske okrenuti prema napolje jer ćete time kontaminirati virusima sadržaj vaše torbe. Konačno, nošenje maske samo preko usta nema nikakvu zaštitnu ulogu“, upozorava Ambriović Ristov.
Još o maskama:
I najzad, podsetimo se preporuka SZO za nošenje maski:
– Maske su efikasne samo ako se koriste u kombinaciji s čestim čišćenjem ruku alkoholom ili trljanjem ruku sapunom i vodom.
– Ako nosite masku, onda morate znati kako je koristiti i pravilno odlagati.
– Pre nego što stavite masku, očistite ruke trljanjem ruku sapunom ili sredstvom na bazi alkohola.
– Pokrijte usta i nos maskom i pazite da ne postoje praznine između vašeg lica i maske.
– Izbegavajte dodirivanje maske tokom upotrebe; ako to učinite, očistite ruke trljanjem sredstva na bazi alkohola ili sapunom i vodom.
– Zamenite masku novom ako je vlažna i nemojte ponovno koristiti maske za jednokratnu upotrebu.
– Pravilo za uklanjanje maske: uklonite je odpozadi (ne dodirujte prednju stranu maske); odmah odbacite u zatvorenu posudu; očistite ruke sredstvom na bazi alkohola ili sapunom i vodom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
