0
Nauka pokazuje da starenje našeg mozga ne mora biti u skladu s našim godinama.
Zavisno od vašeg zdravlja, načina života i ličnosti, vaš mozak bi mogao biti mnogo mlađi ili stariji, piše Preveniton.
Nauka je istražila signale da naš mozak možda stari brže nego što je optimalno. Evo znakova na koje treba obratiti pažnju:
Finski naučnici objavili su fascinantnu studiju u kojoj su otkrili da vrlo cinični stariji ljudi ne samo da imaju veću stopu kognitivnog pada već i imaju tendenciju umiranja u mlađoj dobi. Zašto? Negativan stres mogao bi biti krivac; znamo, na primer, da kortizol, hormon stresa, ima vrlo nezdrav efekat na mozak i sprečava vas da jasno razmišljate.
Ako ste skloni da budete cinični, počnite da primećujete kada se takav stav pojavi o nečemu ili nekome i u tim trenucima pokušajte da aktivno promenite svoj način razmišljanja: duboko dišite i odlučite da smislite nešto pozitivno da kažete.
Svi znamo koliko je teško koncentrisati se kada smo uzbuđeni ili nervozni. Ipak, ako smatrate da vam je jako, jako teško da se stalno fokusirate tokom stresa, možda bi trebalo da razgovarate sa svojim lekarom.
Istraživački tim s USC-a otkrio je da je distraktibilnost znak kognitivnog starenja. Ova se osobina može pojaviti u mozgu već u dobi od 30 godina i mogla bi biti jedan od znakova eventualne Alchajmerove bolesti. Povezan je s uzbuđenjem – ako se iznenada suočite sa šokantnom, stresnom situacijom, na primer, frontoparijetalna mreža vašeg mozga možda neće dovoljno reagovati na signale iz vašeg locusa coeruleusa, koji vam pomaže da se usredsredite.
Pročitajte još:
To se najčešće događa kod starijih ljudi, ali ako imate problema s fokusiranjem kad ste pod stresom, kognitivno testiranje moglo bi vam pomoći da otkrijete imate li predispoziciju za kognitivni pad. Vežbanje mozga, poput slaganja slagalica ili igara, takođe može biti od pomoći u izgradnji veština koncentracije.
Večera s prijateljima može vam doneti puno toga. Međutim, ako ih više puta ispravite bez namere, to može signalizirati problem. Ako vaši prijatelji spomenu da se vaše ponašanje čini drugačijim, ozbiljno shvatite njihove povratne informacije.
“Pacijenti koje vidim i koji imaju problema s pamćenjem obično ne prepoznaju da ga imaju”, kaže Tomas R. Vidic, saradnik Američke akademije za neurologiju koji radi na američkoj klinici Elkhart.
“Uvereni su da s njima nije ništa loše. Stoga bih rekao da je vrlo važan znak na koji treba obratiti pažnju ono što vam govore prijatelji i porodica. Jesu li primetili da imate problema s pamćenjem? Ako je tako, obratite pažnju na njih — vreme je da dobijete stručno mišljenje.”
To je ključni znak zapažen u nekoliko studija, na primer, u studiji starenja Klinike Mayo. Pospanost danju ne samo da znači da vaš mozak ne dobija odgovarajući regenerativni odmor koji mu je potreban noću već može uzrokovati direktne fizičke promene mozga povezane sa starenjem, piše N1info.hr.
“San je doista važan zaštitnik mozga”, kaže Nil Graf-Radford, profesor neurologije na klinici Mayo u Floridi.
“Istraživanje je pokazalo da apnea za vreme spavanja zapravo može smanjiti hipokampus (koji je ključni deo vašeg mozga koji ima veze s učenjem i pamćenjem). Apnea za vreme spavanja uzrokuje nedostatak kiseonika, što može oštetiti mozak, ali istraživanje takođe pokazuje da lečenje apneje za vreme spavanja može vratiti stanje u normalu. Za zdravlje mozga potrebno vam je sedam i po do osam sati dobrog sna noću.”
