Blizanci su se hranili na potpuno drugačiji način: Jedan nije unosio masnoće, drugi šećer i rezultati posle mesec dana bili su zapanjujući

Britanci Kris i Zand Van Tuliken, koji su identični blizanci, odlučili su da isprobaju potpuno različite dijete i uporede rezultate.

Braća Kris i Zand, lekari, sproveli su ovaj eksperiment tokom jednog meseca. Kris se odlučio za dijetu bez masti, dok je Zand sledio dijetu bez ugljenih hidrata i šećera. Sve je dokumentovano u sklopu serijala BBC Horizon iz 2014. godine pod nazivom Sugar vs Fat (Šećer protiv masnoća).

Njihov cilj bio je da otkriju koja dijeta ima lošiji efekat na njihovo zdravlje, bez obzira na mišljenja stručnjaka, a rezultati su bili iznenađujući.

Iskustva tokom dijete

Kris je opisao iskustvo jedenja bez masnoća kao „dan bez uživanja“ i nije bio previše oduševljen kada se osvrnuo na mesec dana izazova. S druge strane, Zand je rekao da je tokom dijete „živeo na mesu, siru i jajima“, što mu je omogućilo da uživa u obrocima.

Tokom meseca su izmerili odnos masti i mišića uz pomoć specijalizovane mašine. Kris je otkrio da ima 22% telesne masti, dok je Zand imao nešto više, 26,7%.

Zand je rekao da je uživao u „večernjim obrocima sa biftekom“ i da se „osećao dobro“, ali je primetio da mu je nivo energije bio nizak, ali stabilan tokom dana, bez velikih oscilacija.

Iako je Kris rekao da mu je „hrana izgledala normalno“, ni jedan od njih dvojice nije na kraju eksperimenta podržao dijetu koju su isprobali.

Gubitak težine

Rezultati su pokazali da je Zand izgubio 3,6 kg, dok je Kris na dijeti bez masti izgubio samo 0,9 kg.

Međutim, Kris je istakao da je Zand želeo da ostane na svojoj dijeti zbog gubitka težine, ali da „po svim drugim merilima“ ta dijeta nije bila dobra za njegovog brata.

Zdravstveni efekti

Zapravo, Zand je završio eksperiment u stanju blage predijabetičnosti. Objasnio je: „Pomislili biste da, ako izbacite šećer, smanjujete rizik od dijabetesa, smanjujete opterećenje pankreasa, insulinskog sistema i slično.“

Umesto toga, njegovo telo je moralo intenzivno da prerađuje masti, jer su većina njegovih kalorija dolazile iz masnoća. Takođe, voće i povrće su bili isključeni iz njegove ishrane.

Na kraju je Zand primetio da je postao znatno lošiji u preradi šećera nakon dijete, opisujući je kao „neodrživu na duže staze“.Kris je objasnio da pokušaj da se „demonizuje“ samo jedan makronutrijent nije pravi način za postizanje zdrave ishrane, jer će to izazvati druge probleme. „Ishrana je složena tema, i pronaći jednostavno rešenje je teško,“ zaključio je.

Glavni zaključak njihovog eksperimenta bio je da rastuća stopa gojaznosti nije uzrokovana ni mastima ni šećerom, već prerađenom hranom, koja je izuzetno teška za izbacivanje iz svakodnevne ishrane. Braća su takođe naglasila važnost fizičke aktivnosti za očuvanje zdravlja.