0
Vest da je jedan zvaničnik iz Evropske agencije za lekove potvrdio vezu između opasnih trombova i AstraZeneke uznemirila je mnoge. Ipak, ispostavilo se da nema mnogo mesta za strah jer je EMA ubrzo potom negirala da je veza između ova dva potvrđena. Na snazi je i dalje poruka da je korist od vakcinacije AstraZenekom veća od eventualnih rizika.
U međuvremenu, i dalje provejava pitanje da li su retki, ali ozbiljni slučajevi zgrušavanja krvi kod onih koji su primili AstraZeneka vakcinu češći nego u opštoj populaciji i, ako postoje, šta im je uzrok.
EMA i dalje tvrdi da su koristi te vakcine veće od rizika i da ona treba i dalje da se koristi, ali da će narednih dana, najverovatnije sledeće nedelje, objaviti ažuriranu procenu, prenosi Gardijan.
Naime, kao i sa svim lekovima, treba jasno proceniti i sagledati korist od tog leka u odnosu na eventualne rizike.
Pročitajte još:
„Svi bi hteli da imaju lekove koji su 100 odsto sigurni, ali to jednostavno ne postoji“, smatra Adam Fin, profesor pedijatrije na univerzitetu Bristol, komentarišući zabranu vakcine AstraZeneka u Nemačkoj i drugim zemljama.
Kaže i da je trenutno najveći rizik u svetu za nas kovid 19.
„Moramo da ostanemo usredsređeni na potrebu da sprečimo da ta bolest odnese još milione života pre nego što bude stavljena pod kontrolu, a jedini efikasan način da to učinimo je putem vakcinacije.“
O tome da nema mnogo mesta za strah, nedavno je govorio i dr Miloš Babić, molekularni biolog i neurobiolog sa sedištem u San Dijegu.
„U slučaju AstraZeneka vakcine, primećena su 22 slučaja tromboze na 17 miliona vakcinisanih. Kao što je rečeno, ovo je isto kao i bez vakcine. Ali zamislimo za trenutak da je ovo zaista bila nuspojava! Šta bi bilo da vakcina zaista proizvodi 22 tromboze na svakih 17 miliona ljudi koji je prime? To bi i dalje bio manji rizik nego aspirin, daleko manji nego vožnja u automobilu po Balkanskim putevima. Ako nas ovako retke stvari plaše, zaboga – pa nikada nećemo smeti da izađemo na ulicu, jer tamo ima mnogo većih pretnji“, naveo je dr Babić.
U međuvremenu, krvne ugruške koji su se dogodili kod ljudi nakon vakcinacije AstraZenekom Francuska agencija za lekove opisuje kao „veoma atipične“.
„Ova tromboza velikih vena je neuobičajeno locirana u mozgu i još ređe, u probavnom sistemu“, komentariše ta agencija. Povezuje ga i sa stanjem koje karakteriše abnormalno nizak nivo trombocita u krvi čija je uloga da zgrušavaju krv kako bi se zaustavilo ili sprečilo krvarenje.
Nemačka agencija za regulaciju lekova sredinom marta je kao prva nacionalna agencija govorila o povišenom broju slučajeva sa retkim cerebralnim krvnim ugrušcima, većinom kod mlađih i žena srednje dobi.
I dok EMA i dalje poručuje da veza sa vakcinom jeste moguća, ali nije dokazana, većina zemalja je, posle pauze, nastavila vakcinaciju AstraZenekom, izuzev nekoliko njih, među kojima su Francuska, Nemačka, Italija, Španija, Holandija i Kanada, koje su suspendovale vakcinisanje AstraZenekom za svoje građane mlađe od 55, 60 ili 65 godina.
EMA je do 31. marta identifikovala 62 slučaja cerebralne tromboze venskih sinusa (CVST) u svetu, od kojih su 44 u Evropi, gde je dato 9,2 miliona doza AstraZeneke, piše Frans Pres. Od toga je preminulih bilo 14, iako se ne može konačno povezati sa tom retkom vrstom tromboze, saopštila je prošle nedelje EMA.
Pročitajte još:
Velika Britanija, koja je AstraZenekom vakcinisala više stanovnika od bilo koje države, sa 18,1 miliona doza, do subote je imala 30 slučajeva zgrušavanja od kojih se sedam završilo smrću.
Za sada postoje samo hipoteze o eventualnim uzrocima ove pojave.
U istraživanju objavljenom krajem marta, koje još nije prošlo recenziju, nemački i austrijski naučnici su izneli šta bi moglo da objasni rast broja slučajeva atipične tromboze. Kako kažu, vakcina AstraZeneka je povezana sa poremećajem zgrušavanja koji klinički liči na trombocitopeniju izazvanu heparinom (HIT). To je retka i ozbiljna reakcija imunosistema na taj lek protiv zgrušavanja krvi.
Autori istraživanja su predložili ime za tu pojavu, tj. novi sindrom – vakcinom izazvana protrombotska imunološka trombocitopenija (VIPIT).
Istraživači nacionalne bolnice u Oslu ranije su ukazivali na to da slučajeve možda izaziva snažan imunski odgovor na vakcinu.
EMA i dalje ima jasan stav o vakcini AstraZeneka.
„Koristi AstraZenekine vakcine u sprečavanju kovida 19, uz povezan rizik od hospitalizacije i smrti, veći je od rizika nuspojava“, saopštila je EMA krajem marta.
Taj stav ostaje na snazi dok ova agencija u narednim danima ne da svoju novu konačnu procenu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
