Iako u svakodnevnom govoru sve skoro da zvuči isto, ipak je vrlo važno objasniti šta su i koja je razlika između stresa, anksioznosti, anksioznog poremećaja, anksioznog napada i paničnog napada.
Anksioznost je osećaj nelagodnosti, poput velike brige ili straha u trenutku ili straha od onoga što dolazi, koji može biti blag ili ozbiljan. To je prirodna reakcija vašeg tela na stres.
Svako u nekom trenutku svog života ima osećaj anksioznosti. Na primer, možete se osećati zabrinuto i uznemireno zbog polaganja ispita, medicinske procedure, letenja avionom ili intervjua za posao. U ovakvim trenucima, osećaj anksioznosti može biti sasvim normalan. Ali nekim ljudima je teško da kontrolišu svoje brige. Njihovo osećanje anksioznosti je skoro pa konstantno i često može uticati na njihov svakodnevni život.
Anksioznost takođe može izazvati fizičke simptome. Razmislite o trenutku kada ste se osećali anksiozno. Možda su vam se ruke znojile ili su vam noge drhtale. Možda vam se puls ubrzao. Možda vam je bilo čak i loše u stomaku, poput mučnine ili grčeva.
Možda ste ove simptome povezali sa svojom nervozom. Ali možda niste bili sigurni zašto se ne osećate dobro.
Većina ljudi je povremeno doživljava. Ona može biti ozbiljna ili se pretvoriti u poremećaj ako traje dugo, izaziva značajnu nelagodnost ili ometa vaš život na druge načine.
anksioznost i tremor
anksioznost i trnjenje
anksioznost i gušenje
anksioznost i povraćanje
anksioznost hipohondrija
anksioznost i kašalj
zamagljen vid i anksioznost
anksioznost bol u grudima
vrtoglavice i anksioznost
anksioznost i mučnina
anksioznost i jeza
anksioznost i bolovi u stomaku
Ne postoji tačan vremenski period tokom kojeg anksiozni poremećaj traje. To je osećaj straha ili brige koji dolazi i odlazi u zavisnosti od situacije ili iskustava koje neko ima. Svaka pojava anksioznosti može varirati i razlikuje se od čoveka do čoveka u zavisnosti od njihove jedinstvene, individualne okoline. Neki mogu imati anksiozne epizode koje traju satima, dok drugi mogu iskusiti efekte poremećaja samo nekoliko minuta.
Napadi anksioznosti s druge strane, obično ne traju duže od 30 minuta, a simptomi dostižu svoj najintenzivniji momenat otprilike na polovini napada. Može se nagomilavati satima ili čak danima pre stvarnog napada, tako da je važno uzeti u obzir faktore koji doprinose anksioznosti da biste ih efikasno sprečili ili lečili.
Anksioznu osobu možemo opisati kao onu „koja ima ponavljajuće nametljive misli ili brige“. Kada anksioznost dostigne stadijum poremećaja, može ometati svakodnevnu funkciju.
Kod većine hroničnih zabrinutih, anksiozne misli su podstaknute verovanjima – i negativnim i pozitivnim – koja imate i zbog kojih preterano brinete poput: Negativna uverenja o brizi, koju ne možete izbeći. Što dalje vodi do toga da možda verujete da je vaša stalna briga štetna, da će vas izludeti ili uticati na vaše fizičko zdravlje. I misli poput ovih se nižu jedna za drugom dok ne dođe do kulminacije.
Ako se nalazite u anksioznom stanju, obično se to manifestuje tako što na određene stvari i situacije možete reagovati sa strahom i jezom. Takođe možete osetiti fizičke znake anksioznosti, kao što su lupanje srca i znojenje.
Takođe, kod svake osobe je podstaknuta različitim uzrocima. Jedna osoba može imati društvenu anksioznost i doživeti ekstremni stres kada se nađe u društvenim okruženjima među puno ljudi i to nakon toga može trajati satima ili čak danima. Druga osoba koja ima posttraumatski stresni poremećaj, što je još jedna vrsta anksioznog poremećaja, mogla bi se osećati anksiozno bilo gde između nekoliko sati ili jednog dana nakon prepričavanja i samim tim ponovnog preživljavanja traumatskog sećanja.
Kako smo već napomenuli, anksioznost je normalna reakcija na mnoge različite vrste događaja i situacija u našim životima. To je jedan od naših unutrašnjih sistema upozorenja koji nas upozorava na opasnost ili druge pretnje i priprema naša tela da ili pobegnu ili se izbore sa situacijom.
Anksioznost sa druge strane predstavlja veliki problem kada postane nepodnošljiva ili nekontrolisana i pojavi se neočekivano. Anksiozni poremećaji su mentalne bolesti koje imaju veliki uticaj na vaš život. Ljudi mogu izbegavati svakodnevni život kako bi izbegli anksioznost. Oni mogu doživeti mnogo neprijatnih fizičkih senzacija i fizičkih zdravstvenih problema. Mnogi ljudi kažu da znaju da njihova anksioznost nije zasnovana na stvarnosti, ali se osećaju „zarobljenim“ svojim mislima i osećanjima. Anksiozni poremećaji se mogu lečiti. Važno je potražiti pomoć ako ste zabrinuti zbog anksioznosti u svom životu.
Dok se anksioznost i strah bude isti osećaj, ona je reakcija na naše emocije nasuprot opasnosti u okruženju. Anksioznost je reakcija zaustavljanja na impulse koje strah i druge osnovne emocije stvaraju u telu. Na primer, strah mobiliše energiju za kretanje, a anksioznost je gura nazad.
Kako se vezuju? Depresija i anksioznost se mogu javiti istovremeno. U stvari, procenjeno je da 45 procenata ljudi sa jednim mentalnim zdravstvenim stanjem ispunjava kriterijume za dva ili više poremećaja. Jedna studija je otkrila da polovina ljudi sa anksioznošću ili depresijom ima i ono drugo stanje.
Iako svako stanje ima svoje uzroke, oni mogu imati slične simptome i terapiju kojom će se lečiti i tretirati.
Alkohol u stvari vrlo negativno utiče na ljude koji se bore sa anksioznošću. Kako? Alkohol menja nivoe serotonina i drugih neurotransmitera u mozgu, što može pogoršati anksioznost. U stvari, možda ćete se osećati više uznemireno nakon što alkohol prestane.
Ovo mentalno oboljenje izazvano alkoholom može trajati nekoliko sati, pa čak i ceo dan nakon pijenja.
To je specifična reakcija jedne osobe na stres. Poreklo je unutrašnje. Ona se obično karakteriše „upornim osećanjem strepnje ili straha“ u situacijama koje zapravo nisu preteće. Za razliku od stresa, anksioznost traje čak i nakon što zabrinutost prođe. U težim slučajevima, anksioznost može eskalirati u anksiozni poremećaj.
Oni koji žive sa anksioznošću, kao i sa hroničnim stresom, verovatno će imati koristi od nadgledanja i trebalo bi da razmotre i konsultuju se sa licenciranim stručnjakom za mentalno zdravlje.
Važno je znati kako prepoznati i razlikovati znake stresa i anksioznosti. Stres je čest okidač anksioznosti i važno je rano uočiti simptome anksioznosti kako bi se sprečio razvoj anksioznog poremećaja.
Ovim testom možete na vrlo brz i efikasan način utvrditi da li su prisutni simptomi anksioznosti kod vas, koji je stepen ovog poremećaja i da li vam je potrebna psihološka pomoć. Uglavno se radi sa psihoterapeutom.
Vežbe se uglavnom praktikuju kada osetite napad ili se osećate kao da anksiozni napad sledi i postoji nekoliko tipova: vežbe disanja, vizualizacija, vežba opuštanja mišića, brojanje, fokusiranje na sadašnjost i okruženje u kom se nalazite i postavljanje pitanja koja mogu da prekinu anksiozni tok misli.
Život sa anksioznošću svakako da nije lak, nekada problem predstavljaju male stvari poput razgovora preko telefona ili licem u lice. Nekada je problem odlazak na druženje sa prijateljima, ili jednostavno sedanje u autobus. Ili čak sedanje u auto i zamišljanje saobraćaja. Strah od osuđivanja je vrlo čest kod ljudi koji pate od anksioznosti.
Psihoterapija može da pomogne, a za mnoge probleme anksije, terapija je često najefikasnija opcija. To je zato što terapija anksioznosti – za razliku od lekova za anksioznost – leči više od simptoma problema.
Da li će se kod pacijenta tretirati lekovima ili ne dosta zavisi od samog pacijenta, ali i od simptoma i ozbiljnosti stanja u kom je. Ako ima potrebe da se tretira lekovima, pacijent se obraća psihijatru, koji je edukovan za tretmane problema mentalnog zdravlja.
***
Bonus video: Verovanja kod našeg naroda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar