Alergija na penicilin poseban je alarm za lekare buduću da može da dovede do pojave anafilaktičkog šoka, što je životno ugrožavajuće stanje.
Prema Američkoj akademiji za alergijsku astmu i imunologiju (AAAAI), jedan od deset pacijenata veruje da ima alergiju na penicilin. Ipak, novija istraživanja ukazuju da se u više od 80 odsto slučajeva alergija vremenom gubi.
„Čak i pacijenti sa teškom istorijom alergije na penicilin često mogu ponovo bezbedno da uzimaju peniciline, jer ta alergija obično ne traje doživotno. Retko ljudi imaju reakcije koje su toliko ozbiljne da moraju da izbegavaju određene lekove. Nuspojave poput umora, mučnine i povraćanja nisu alergije, ali budući da su nuspojave zabeležene u odeljku „alergija“ u zdravstvenoj dokumentaciji, to doprinosi zabuni oko toga šta je prava alergija na penicilin“, navodi dr Kimberli Blimental, imununološkinja i alergološkinja iz Medicinske škole Harvard.
Svakako, najbolji način da proverite da li ste alergični na penicilin je da odete da uradite alergo test, a dr Blimental kaže da, mada je većina pacijenata konsultuje oko toga nakon dobijene dijagnoze, odnosno pre uzimanja leka, najbolje je test uraditi dok ste potpuno zdravi. Dodaje da je testiranje alergije na penicilin dobra ideja pre operacije, jer može uticati na rizik od infekcije, a iz istog razloga preporučuje se ženama koje se pripremaju za trudnoću.
Alergija na penicilin se razvija kada imuni sistem prepozna ovaj antibiotik kao štetnu supstancu, pa počne da razvija antitela, zbog čega telo reaguje alergijskom reakcijom.
Blaži simptomi uključuju osip po koži, svrab, otok, suzenje očiju, međutim simptomi teške alergijske reakcije su otok u grlu ili ustima, promena srčanog ritma, bol u stomaku, poremećaj svesti, a anafilaktički šok može da ima fatalni ishod.
Najteže reakcije dešavaju se prvog sata od primene leka, zbog čega se to vreme prati pacijent koji nije siguran da li ima alergijsku reakciju na penicilin ili ne.
Međutim, alergija može da se javi i nekoliko dana kasnije. U roku od tri dana najčešće se javljaju simptomi kao što su koprivnjača i otok, a kasne reakcije uključuju osip, povišenu temperaturu i bolove u zglobovima. Kasne reakcije životno ne ugrožavaju pacijenta, ali su indikativne i mogu dovesti do dodatne senzibilizacije organizma, zbog čega treba biti oprezan s uzimanjem leka u budućnosti.
Iako svako može imati alergijsku reakciju na penicilin, neki faktori mogu povećati rizik i zahtevaju dodatnu opreznost. Među tim faktorima su druge alergije – na određenu hranu ili lekove, kao i porodična istorija alergije na lekove. Povećana doza penicilina zbog visokih doza, ponovljene upotrebe ili duže upotrebe, takođe mogu doprineti da se razvije alergija, a takođe i određene bolesti koje su često povezane sa alergijskim reakcijama na lekove.
Najjednostavnije rešenje za lečenje alergije na penicilin je potpuno izbegavanje ovog antibiotika. Međutim, ako ste uzeli lek i imate alergijsku reakciju, onda vam lekar može propisati antihistaminik u cilju suprotstavljanja neželjenim efektima.
***
Bonus video: Strah od zubara
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: