0
Simptomi adenovirusa su prilično neprijatni.
Ovo doba godine podrazumeva mučenje sa raznim virusima koji imaju prilično neprijatne simptome. Najčešće obolevaju deca, a koji su simptomi i šta podrazumeva lečenje, za Nova.rs priča pedijatar Slavko Dušanov.
Deluje da se ovih dana najviše govori o adenovirusima, ali naš sagovornik kaže da je aktulena čitava lepeza virusa kojima su simptomi gotovo isti.
„Kao i svake sezone, i sada u hladnijim danima kreću respiratorne infekcije, za razliku od, recimo, stomačnih virusa koji su aktuelni uglavnom leti. Sada virusa ima više koji su stalno u opticaju, od rinovirusa koji izazivaju prehladu, preko adenovirusa do virusa koji izazivaju mononukleozu i svi se sporadično javljaju.“
Što se konkretno tiče adenovirusa, on izaziva infekciju respiratornih, tj. disajnih puteva.
„Kreće kao i svi virusi – velikom temperaturom. Prvi dan bude 37,5, drugi dan obično 38, 39, a onda može da raste i do 40. Ta temperatura može da traje tri do pet, šest dana. Takođe, na početku se javi kijavica, pa kašalj, a dete ima i takozvanu plačnu masku – konjuktivitis, crvene oči, jednostavno se vidi da je bolesno“, kaže doktor.
Slavko Dušanov dodaje da kod virusa koji izaziva mnononukleozu, a takođe je sada aktuelan, temperatura može da traje i do 14 dana.
Ali ispostavlja se da nije od presudne važnosti ustanoviti koji je tačno sezonski vius u pitanju zbog tih sličnih simptoma i tretmana. Zato jeste važno znati da nije u pitanju bakterijska infekcija. Samo u tom slučaju se daju antibiotici.
„Streptokok, recimo, izaziva gnojnu anginu i tada se u grlu na krajnicima javlja gnoj. Kod adeno virusa tu na krajnicima se javljaju beličaste naslage koje na prvi pogled mogu da liče na gnoj, ali nisu. Takođe, kod bakterijskih infekcija nema te plačne maske, kašlja i kijavice i to se uglavnom dokazuje testom na streptokok, naravno, uz evidenciju postojećih simptoma. Kad se bakterija eliminiše, znamo da je u pitanju virus i onda ga adekvatno tretiramo.“
Pročitajte još:
Lečenje podrazumeva da se detetu pomogne da što lakše preboli.
„Mirovanje je nabitnije, dosta tečnosti, skidanje temperature paracetamolom ili ibuprofenom, uz lekove kojima se ublažava sekret, a koje će doktor preporučiti.“
A kad kod lekara?
„Nema smisla ići odmah prvi dan sa već urađenom krvnom slikom jer to neće biti merodavno, dok se simptomi ne pojačaju. Tek od npr. trećeg dana temperature treba otići lekaru, a posebno ako se jave komplikacije, koje su i te kako moguće kod virusa, poput bronhitisa, upale pluća…“
U svemu tome roditelji se najviše plaše te velike temperature.
„Ta temperatura ne izaziva komplikacije, već se skida da bi detetu bilo lakše je rje vrlo teško biti pod takvom temperaturom danima. A febrilne konvulzije, tj. fras se ne javljaju kod svakog deteta, te roditelji ne moraju mnogo da strepe. Obično se dešava ako postoji porodična predispozicija, ali svakako treba pratiti stanje i reagovati odmah ako se desi.“
Doktor Dušanov objašnjava i zašto deca najviše obolevaju od sezonskih virusa.
„Deci se imunitet gradi do šeste, sedme godine i zato često obolevaju. Jednostavno, imunitet im nije dovoljno jak da ih sačuva od virusa. Roditelji kažu – dete mi ima temperaturu koja se stalno vraća. Ne vraća se nego dete preboli, recimo, adenovirus, pa onda za 15 dana dobije rinovirus, a simptomi su slični. Kod starijih je klinička slika za ove viruse blaga jer imaju antitela, budući da su ih već preležali, dobili su tu prirodnu vakcinu.“
BONUS VIDEO:
