Završni stadijum hronične bubrežne insuficijencije (ESRD) bolest je koja podmuklo napreduje i vremenom uzrokuje gubitak funkcije bubrega. Kada se otkrije, bolest je već uznapredovala te se preporučuje transplantacija bubrega kao jedina preostala opcija lečenja.
Više od 500 miliona ljudi širom sveta, što znači jedna na svakih deset osoba ima problema s poremećajem bubrega različitog stepena ozbiljnosti. Bolesti koje su zapravo u fazi u kojoj se mogu lečiti, dodatno napreduju i postaju hronične, što dovodi do otkazivanja bubrega.
Iako su uzročnici hroničnog oboljenja bubrega brojni, kao što je to slučaj s naslednim faktorom i raznima infekcijama ili bubrežnim kamencom, dva najvažnija uzročnika su hipertenzija i dijabetes. Svi koji su suočeni s ovim bolestima zbog činjenice da ne mogu dugoročno držati bolest pod kontrolom, biće suočeni s propadanjem krvnih sudova koji hrane bubreg. Zbog toga nastaje trajno oštećenje bubrega. Zbog tog oštećenja bubreg ne može da funkcioniše, toksini ne mogu da se prečiste, počinju da se nakupljaju u telu i da truju pacijenta.
Što se pre otkrije funkcionalni problem u radu bubrega, to se pre može početi s lečenjem. Ipak, problemi disfunkcionalnosti bubrega otkrivaju se u kasnoj fazi jer ne daju rane simptome ili se ti simptomi najčešće mogu zameniti s drugim bolestima. Kada se jednom bolest dijagnostikuje, bubreg je verovatno prešao u insuficijenciju jer je već izgubio sve svoje funkcije.
U teškom stadijumu bolesti, pacijenti moraju početi s dijalizom – koja predstavlja postupak kojim se na različite načine uklanja otpad, toksini i višak vode iz krvi i time se samo kupuje više vremena za pacijenta do transplantacije jer dijaliza nije lek za sebe.
U završnom stadijumu hronične bubrežne bolesti (ESRD), opcije za lečenje su dijaliza ili transplantacija bubrega. Iako je dijaliza metoda lečenja kojom se pokušava obnoviti funkcija bubrega, transplantacija je najprikladniji način lečenja za sve obolele od ESRD. Svi pacijenti sa dijagnozom završnog stadijuma bubrežne insuficijencije treba da obave procenu na transplantaciju bubrega koja će im poboljšati kvalitet života, obezbediti duži životni vek i dugoročno smanjiti troškove. Prema statistici, godišnja stopa mortaliteta kod pacijenata na dijalizi varira između 21-25%, ista stopa pada ispod 8% kod kadaverske transplantacije dok je taj procenat niži od 4% kod transplantacije živih donora.
U zavisnosti od krvne grupi pacijenta, nivou antitela i, naravno procedurama za transplantaciju države u kojoj pacijent živi, na dijalizi se može živeti godinama. Broj ljudi u celom svetu koji čekaju novi bubreg enormno premašuje broj dostupnih organa od preminulih donora. Zbog toga transplantacija sa živih donora može biti alternativa dugim listama čekanja. Liste čekanja za transplantaciju bubrega veliki su i dramatičan problem, zato lekari ohrabruju pacijente na transplantaciju od živih donora.
Lekari ističu brojne prednosti transplantacije sa živih donora: vreme čekanja je kraće – nema potrebe za čekanjem na vrlo dugu listu preminulih donora organa, omogava transplantaciju najprikladnijeg bubrega zahvaljujući brojnim testovima kompatibilnosti, povećava stopu uspešnosti hirurške operacije i transplantacije. Dodatno, stope kratkoročnog i dugoročnog preživljavanja značajno su bolje kod transplantacija sa živih donora.
Kraće vreme čekanja i veći procenat uspešnosti zbog boljeg planiranja i odabira organa glavne su prednosti transplantacija sa živog donora.
Zahvaljujući napretku medicine u transplantacijskim metodama, sve više se prelazi s otvorene hirurgije na minimalno invazivne operacije. Živim donorima koji daju deo sebe kako bi spasili život voljene osobe, lekari nastoje da pruže utehu i primene manje invazivne tehnike. U ACIBADEM Centrima za transplantaciju bubrega koriste se laparoskopske tehnike pristupa koje obezbeđuju najkraći mogući boravak u bolnici. Hirurški zahvat omogućava uklanjanje bubrega s rezovima od 5 cm uz visoku vizuelnu kontrolu zahvaljujući maloj kameri koja je smeštena u abdomenu.
To znači da je krvarenje manje, kao i mogućnost nastanka infekcije uz minimalne ožiljke na mestu hirurške rane. Rutinskim postupkom ACIBADEM NOTES izvodi se vaginalno uklanjanje bubrega, te se time eliminiše potrebu za rezom od 5 cm. Pacijentu je udobnije, sve brže zarasta i boravak u bolnici je kraći u poređenju sa laparoskopskim ili konvencionalnim operacijama. Zahvaljujući naprednim medicinskim tehnikama, donori mogu biti otpušteni 24 sata nakon operacije, a većina se može vratiti na posao u roku od nedelju dana. Pacijent koji je primio organ, obično dobija otpust iz bolnice za otprilike nedelju dana.
Stručnjaci koji rade u Acıbadem Centrima za transplantaciju bubrega akumulirali su do danas iskustvo u više od 5.000 transplantacija bubrega. Zbog toga se Acıbadem Centri za transplantaciju bubrega smatraju najuspešnijim centrima za transplantacije bubrega na svetskom nivou. ACIBADEM centri dosledno postižu izvrsne rezultate koji se odnose na stope preživljavanja pacijenata i transplantata: prva godina 99% i peta godina 95%, stope preživljenja transplantata: prva godina 99% i peta godina 94%. Napredne mogućnosti uključuju minimalno invazivnu donorsku nefrektomiju, stručnost u složenim i pedijatrijskim slučajevima i plazmaferezu za izuzetno osetljive pacijente. Svi postupci transplantacije sprovode se na multidisciplinarni način, s timom stručnjaka koji međusobno sarađuju kako bi iskustvo transplantacije za svakog pacijenta bilo besprekorno.