Gljivične infekcije su veoma nezgodna pojava, kako za decu, tako i za odrasle. Neke studije pokazuju da ima više od 20 vrsta gljivice kandide koje se nalaze na našem telu i koje sporadično izazivaju veliki broj infekcija.
Sve su one izlečive, ali su veoma neprijatne i uporne. Ponekad danima traje borba sa njima, uprkos velikom broju lekova i medicinske kozmetike koja se koristi. Važno je znati koji su simptomi jer, ako se uoče u samom začetku, mogu se efikasnije ukloniti, nego kada uzmu maha.
Evo nekih od njih.
Mnogi ne znaju ili imaju pogrešnu predstavu o tome gde ima najviše bakterija, virusa i gljivica. Njih najviše ima u čovečijim ustima. Naravno, to ne znači ništa loše, naprotiv. To su korisni delovi naše usne duplje.
Ipak, kod beba se neka od gljivica može javiti po rođenju, kao reakcija na spoljni svet. Kod odraslih je takođe česta, kada oralna higijena nije na zavidnom nivou. Tada se stvara gljivična infekcija koja se zove drozd. Nije životno ugrožavajuća, izlečiva je, ali veoma uporna, tako da je ponekad potrebno malo duže vreme da se stvari dovedu u normalu.
Kada se kaže ojed kod beba misli se najčešće na uporan osip u pelenskoj regiji. Posledica je konstantnog nošenja pelena u tom uzrastu. One umeju da pritiskaju, nekada same po sebi, a nekada zato što su male ili neudobne.
Jedan od rizičnih faktora su naravno mokraća i izmet. Oni kontaminiraju intimnu regiju i stvaraju gljivičnu infekciju koja zbog svih navedenih faktora takođe nije laka za lečenje. Pošto se izazivajuće stvari ponavljaju, postoji bojazan da uprkos terapiji neće odmah biti boljitka. Stvari se svakako vrate u normalu, pa ni kod ovog problema ne treba brinuti previše.
Dijabetes podrazumeva oboljenje pri kojem pankreas nije u stanju da luči dovoljne količine insulina, kako bi se sanirao višak šećera u organizmu. Zato se drugačije ova bolest zove šećerna bolest.
Gljivicama prija slatka sredina i prisustvo glukoze jer im omogućava rast. Nije slučajno što dijabetičari mnogo češće pate od gljivčnih infekcija u intimnoj regiji nego ostali, jer šećeri koje oni imaju u telu silom prilike im to omogućuju.
Dobra kontrola bolesti kod dijabetičara, odnosno, unos manje količine šećera i terapija lekovima ili insulinom, dovode i do manje pojave gljivičnih infekcija.
Za dijabetes smo konstatovali da je poremećaj rada žlezde sa unutrašnjim lučenjem i zato može izazvati i probleme sa gljivičnim infekcijama. Ipak, ishrana koja se zasniva na ugljenim hidratima, na sličan način deluje kada je rast gljivica u pitanju.
Prosti šećeri stvaraju sredinu pogodnu za razvoj i rast gljivica. Ne samo to, pokazalo se da prosti šećeri privlače gljivice i da oni koji ih u velikoj meri konzumiraju imaju više šanse za probleme koji se tiču infekcija.
Nisu samo slatkiši krivi, iako su oni najveći uzročnih. Skrivenih ugljenih hidrata ima i u industrijskoj hrani koja je slana, zato oprez.
Mnogi misle da se infekcije u vaginalnoj regiji javljaju usled nedovoljno higijene. U tome ima istine, ali i previše higijene takođe može imati loše posledice.
Naime, prečesta higijena koja uključuje preparate za intimnu regiju, može narušiti PH vrednosti i da se usled toga jave određene infekcije. Kada se desi neki manji svrab koji još nije alarmantan, nikako se ne treba tuširati dole vrućom vodom, već mlakom ka hladnoj. U vreloj sredini se bakterije brže razvijaju nego u hladnoj.
Izbor veša je veoma bitan. On mora biti pamučni. Sintetičke stvari doprinose razvoju gljivica. Isto je i sa neudobnim vešem. Može se istolerisati samo u specijalnim prilikama.
Lekari kažu da od zdravlja creva sve zavisi, celokupan organizam. To se potvrđuje i prilikom gljivičnih infekcija. Naime, smatra se da, kada creva rade onako kako bi trebalo, onda je imuni sistem i celokupno zdravlje na zavidnom nivou.
U takvoj situaciji, gljivične infekcije i kada se pojave, ćelije imuniteta se lako izbore sa njima. Kada je ovaj sistem narušen, onda i gljivice, koje se inače nalaze na telu i u telu, brže prodiru i brže pobeđuju. Oni koji su skloni tome verovatno nemaju dovoljno jak imuni sistem i crevni trakt.
Istraživanja su pokazala da 90 odsto ljudi zaraženih virusom HIV imaju problema sa kandidom. Još jedna zanimljiva činjenica je da oni nemaju kandidu u genitalnoj regiji, iako se na to verovatno prvo pomisli. Njih muče oralne gljivične infekcije.
Pošto virus HIV prvenstveno napada imuni sistem, a ako povežemo prethodni odeljak i znanje o tome da su osobe sa virusom HIV podložnije razboljevanju i od gripa, onda ne treba da nas čudi ova činjenica. Kontola bolesti i ovde je ključ da bi se uspostavio balans i da se ne otvori prostor gljivičnim infekcijama.
Kako je pomenuti gastroenterološki sistem važan, ne može se izbeći priča o probioticima. Za dobro funkcionisanje creva, kao i za borbu protiv gljivica, moraju se uključiti probiotici.
Oni predstavljaju zdrave bakterije koje su tu da se viškovi izbace, a dobre materije upiju. U tom smislu, probiotici su čistači i važno ih je redovno unositi, zarad celokupnog zdravlja.
Prvenstveno iz hrane. Jogurt i kefir su dva najbolja načina da se održi zdravlje creva, ali ima mnogo onih koji ih ne vole, ne konzumiraju. Tu su kupovni probiotici. Jedna kapsula je dovoljna da se telu omogući da pravilno funkcioniše, čak i kada ishrana nije na zavidnom nivou. Oni ne treba da menjaju izbalansiranu ishranu.
Gljivične infekcije su više neprijatne, nego opasne. Uz znanje o ugrožavajućim faktorima, lakša je borba sa njima. Koliko god bile uporne, čovek uvek izlazi kao pobednik.
***
Bonus video: Zdravo misli endokrinološke bolesti modernog doba
Pratite nas i na društvenim mrežama: