4
Nekada se smatralo da je malo alkohola dobro za vas. Međutim, kako naučna istraživanja napreduju, dobijamo jasniju sliku o uticaju alkohola na zdravlje - u novom izveštaju Američkog udruženja za istraživanje raka konzumiranje alkohola je povezano sa šest vrsta raka.
Autori izveštaja procenjuju da je 40% svih slučajeva raka povezano sa „faktorima rizika koji se mogu modifikovati“ – drugim rečima, stvarima koje možemo da promenimo. Konzumacija alkohola se među njima posebno ističe. Naime, šest vrsta raka je povezano sa konzumiranjem alkohola: karcinom glave i vrata, rak jednjaka, rak jetre, rak dojke, kolorektalni rak i rak želuca, prenosi Science Alert.
Statistika je otrežnjujuća. U 2019. godini, više od jedne na 20 dijagnoza raka na zapadu pripisano je konzumiranju alkohola, a procenat se vremenom povećava potvrđujući studije koje povezuju alkohol sa rizikom od raka.
Takođe, izveštaj naglašava zabrinjavajući trend: porast stope određenih karcinoma među mlađim odraslim osobama.
„To je zaplet koji istraživači poput mene još uvek pokušavaju da razumeju, ali konzumacija alkohola se pojavljuje kao potencijalni lider na listi uzroka“, navodi Džastin Stebing, profesor biomedicinskih nauka na Univerzitetu Anglia Ruskin i dodaje da posebno zabrinjava rastuća incidencija kolorektalnog karcinoma među osobama mlađim od 50 godina. Izveštaj beleži godišnji porast od 1,9% između 2011. i 2019. godine.
Dok se tačni uzroci ovog trenda još istražuju, istraživanja dosledno pokazuju vezu između čestog i redovnog pijenja u ranoj i srednjoj odrasloj dobi i većeg rizika od raka debelog creva i rektuma kasnije u životu.
„Ali takođe je važno shvatiti da ova priča nije tragedija. To je više priča upozorenja sa potencijalom za srećan kraj. Za razliku od mnogih faktora rizika za rak, konzumiranje alkohola je ono što možemo kontrolisati. Smanjenje ili eliminisanje unosa alkohola može smanjiti rizik, nudeći oblik osnaživanja u suočavanju sa često nepredvidivom bolešću. Odnos između alkohola i rizika od raka generalno prati obrazac doza-odgovor, što jednostavno znači da su veći nivoi konzumacije povezani sa većim rizikom. Čak je i lagano do umereno konzumiranje alkohola povezano sa povećanim rizikom od nekih karcinoma, posebno raka dojke“, napominje Stebing i u tekstu originalno objavljenom na The Conversation objašnjava kako alkohol može da ošteti DNK, što može da izazove rak.
„Kada pijemo, naša tela razlažu alkohol u acetaldehid, supstancu koja može oštetiti naš DNK, nacrt naših ćelija. To znači da alkohol potencijalno može prepisati našu DNK i stvoriti promene koje se nazivaju mutacije, što zauzvrat može izazvati rak“, navodi naučnik.
Prema njegovim rečima, priča postaje složenija kada uzmemo u obzir različite načine na koje alkohol stupa u interakciju sa našim telima. Može poremetiti apsorpciju hranljivih materija i vitamina, promeniti nivoe hormona, pa čak i olakšati prodiranje štetnih hemikalija u ćelije u ustima i grlu. Može uticati na bakterije u našim crevima važne za naše zdravlje.
#related-news_1
Naravno, mada alkohol povećava rizik od raka, to ne znači da će svi koji piju razviti rak. Mnogi faktori doprinose razvoju raka.
Upotreba duvana i pušenje, na primer, mogu značajno povećati rizik od raka povezan sa alkoholom. Genetski faktori takođe igraju ulogu, sa određenim varijacijama koje utiču na to kako naša tela metabolišu (razgrađuju) alkohol. Fizička neaktivnost i gojaznost, često povezani sa obilnim pićem, takođe povećavaju rizik od raka, a uz alkohol još gore.
Vrsta alkoholnog pića, bilo da je u pitanju pivo, vino ili žestoka pića, ne menja značajno situaciju, napominje Stebing. Sam etanol je kancerogen.
„I dok su neke studije sugerisale da crveno vino može imati zaštitne efekte protiv određenih bolesti, nema jasnih dokaza da pomaže u prevenciji raka. Potencijalni rizici konzumiranja alkohola verovatno nadmašuju sve potencijalne koristi. Poenta nije da nikada ne bi trebalo da uživamo u čaši vina ili piva sa prijateljima. Umesto toga, radi se o tome da budemo svesni potencijalnih rizika i da donosimo odluke koje su u skladu sa našim zdravstvenim ciljevima. Radi se o umerenosti, pažljivosti i informisanom donošenju odluka“, ističe.
