4
Vaši bubrezi filtriraju vašu krv i oslobađaju se otpada iz tela kroz urin. Oni su takođe odgovorni za pomoć u regulaciji krvnog pritiska, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, održavanju zdravih kostiju i još mnogo toga. Evo kako da ih sačuvate.
Oštećenje bubrega je često nepovratno i dovodi do toga da oni vremenom postaju sve manje funkcionalni, što dovodi do hronične bolesti bubrega.
„Hronična bolest bubrega je gubitak normalne funkcije bubrega. Mnogi ljudi to imaju, a možda čak i ne znaju“, objasnila je dr Amber Paratore Sančez, sertifikovani nefrolog i medicinski direktor programa terapeutske afereze u UC San Diego Health.
Do problema sa bubrezima dovodi interakcija životnog stila, bioloških faktora i faktora životne sredine. Važno je napomenuti da ponekad možete da uradite sve „kako treba“ i da i dalje imate problema sa bubrezima. Oni mogu biti rezultat genetike, infekcija ili autoimunih problema kao što je lupus.
Ali nemojte se obeshrabriti. U većini slučajeva, „još uvek postoje stvari koje možete da uradite da usporite gubitak funkcije bubrega“ čak i nakon dijagnoze, kaže Sančez. Postoje i načini na koje možete da budete sigurni da dajete prioritet zdravlju bubrega čak i pre nego što se pojave problemi.
Za Huffpost nefrolozi su podelili šta nikada ne bi uradili, kako bi sačuvali svoje bubrege što je duže moguće.
„Postoji niz lekova i suplemenata bez recepta koji su povezani sa gubitkom funkcije bubrega, bilo hronično ili čak akutno“, kaže Sančez.
To uključuje nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID) kao što su ibuprofen i naproksen, posebno ako ih uzimate redovno tokom dužeg vremenskog perioda zbog hroničnog stanja. „Ali to su lekovi koji su veoma korisni za hronični bol, pa razgovarajte sa svojim lekarom o tome koja bi bila bezbedna količina za uzimanje“, ističe Sančez.
Pročitajte još:
Slično tome, dijetetski suplementi mogu uticati na vaše bubrege. Na primer, možda uzimate vitamin u većim dozama od onoga što je telu potrebno, što može biti teško za bubrege.
Najčešći uzroci hronične bolesti bubrega su nekontrolisani dijabetes i visok krvni pritisak, rekla je dr Nilofar Nobakht, vanredni klinički profesor nefrologije na UCLA David Geffen School of Medicine.
Visok holesterol je još jedna stvar na koju treba obratiti pažnju, dodaje Sančez, jer može dovesti do začepljenja krvnih sudova u bubrezima.
Ako imate bilo koju od ovih dijagnoza, oba nefrologa savetuju da pratite stanje, kako biste sprečili bilo kakvo buduće oštećenje bubrega.
Nobakht insistira na smanjenju količine natrijuma i prerađenog šećera koje konzumirate. Natrijum, koji povećava vaš krvni pritisak, nalazi se u velikim količinama u restoranskoj hrani, brzoj hrani i prerađenim grickalicama.
Previše prerađenog šećera u ishrani može uticati na kontrolu šećera u krvi. Sančez podstiče smanjenje količine hrane i pića koji sadrže velike količine prerađenog šećera, što uključuje napitke zaslađene šećerom i poslastice poput peciva, sladoleda, čokolade i slatkiša.
Takođe, Sančez preporučuje smanjenje unosa crvenog mesa, jer može povećati nivo „lošeg“ holesterola. Ako jedete crveno meso, ciljajte na porciju od oko 85 grama.
Vežbanje može pomoći u snižavanju krvnog pritiska i regulaciji nivoa šećera u krvi, što zauzvrat pomaže u očuvanju funkcije bubrega, kaže Nobakht. Potrudite se da imate neku vrstu fizičke aktivnosti najmanje tri dana svake nedelje, povećavajući kretanje do pola sata po sesiji.
Ponovljeni periodi dehidracije mogu dovesti do oštećenja bubrega, tako da „ljudi koji rade na poslu koji ih drži izloženim suncu ili imaju veći nivo gubitka tečnosti moraju da se postaraju da ostanu hidrirani“, kaže Nobaht.
Ovaj savet se takođe primenjuje nakon što ste upravo obavili bilo kakvu napornu fizičku aktivnost, posebno ako je vreme toplo ili vlažno, a gubite tečnost kroz znoj.
Stres i anksioznost pokreću simpatički nervni sistem vašeg tela da proizvede odgovor. „Kada se aktivira simpatički nervni sistem i oslobađaju se hormoni stresa, možda ćemo imati viši krvni pritisak i broj otkucaja srca, ili možemo imati viši nivo šećera u krvi“, objasnila je Nobakht.
Ova reakcija je normalna, ali ako ste stalno u stanju stresa i to se dešava tokom dužeg perioda, povećava rizik od oštećenja vaših bubrega i drugih organa.
Da bi se suprotstavili tome, Nobakht predlaže da u svoj radni dan uvedete praksu opuštanja, kao što je duboko disanje ili meditacija.
Prema Nobakht, san je dosta važan za zdravlje vaših bubrega. „Kvalitet i trajanje sna pomažu da se reguliše vaš nervni sistem i hormonska aktivnost sutradan“, rekla je.
Ciljajte na sedam do devet sati sna dobrog kvaliteta koji će učiniti da se osećate osveženo i mentalno dobro sledećeg dana.
Opstruktivnu apneju u snu karakteriše dahtanje ili gušenje noću, hrkanje, buđenje usred noći i pospanost tokom dana. Nobakht je objasnila da može izazvati nekontrolisani visok krvni pritisak i da ga treba lečiti nošenjem aparata za kontinuirani pozitivan pritisak u disajnim putevima (CPAP) tokom spavanja.
„Ako znate da imate faktore rizika za bolest bubrega, kao što su mnogi članovi porodice koji imaju bolest bubrega ili dijabetes ili visok krvni pritisak, morate da idete kod lekara svake godine i da vam se meri krvni pritisak, da imate osnovne laboratorijske testove i kontrolišete da niste razvili ove zdravstvene probleme“, rekao je Sančez.
Što ranije otkrijete oštećenje bubrega, više koraka možete preduzeti da sprečite dalje pogoršanje.
Važno je prestati pušiti, naglašava Sančez.
„Najčešći oblik raka bubrega je karcinom bubrežnih ćelija, a veliki faktor rizika koji se može kontrolisati je pušenje cigareta. Studije su pokazale da ako prestanete da pušite, rizik od raka bubrega polako nestaje tokom vremena“, nastavlja.
„Ponekad će pacijenti koji imaju blagu hroničnu bolest bubrega ili uopšte nemaju bolest bubrega okrenuti internetu da vide koju vrstu hrane treba da jedu, i umesto toga će naići na hranu koju bi ljudi sa uznapredovalom hroničnom bolešću bubrega trebalo da izbegavaju da jedu“, objašnjava Sančez.
Pročitajte još:
19
3
Pacijent koji ima uznapredovalu hroničnu bolest bubrega ili koji je na dijalizi možda će morati da ograniči unos kalijuma, fosfata i proteina jer njegovi bubrezi više nisu u stanju da obrađuju ova jedinjenja kao nekada. Nivo ograničenja je veoma individualizovan i razlikuje se od osobe do osobe, tako da ga treba sprovesti pod vođstvom lekara primarne zdravstvene zaštite ili nefrologa.
„Ali za pacijenta koji nema bolest bubrega ili ima blaži oblik hronične bolesti bubrega, zaista ne želite da idete na dijetu sa niskim sadržajem kalijuma, fosfora ili proteina“, ističe Sančez. Možda ćete propustiti mnogo hranljivih namirnica ako ih prerano ograničite.
